ne gajim jednogodišnje biljke
ni sezonska prijateljstva
oko sebe ne gomilam senke
ima mesta samo za one kojima moje telo
nije poslednji obrok.
Po svemu viđenom, bio je to običan stan. U običnom stanu običan momak. Mladi pisac. Prosečan. U okviru statistike i on, i broj čaša na polici, i količina utrošenog hleba vikendom i praznicima, i učestalost pranja pazuha, broj sati sna i sati plakanja. Osim jedne stvari: sijalice u dnevnom boravku. Sijalica se palila i gasila sama od sebe, nezavisno od prekidača. Nekoliko majstora je dolazilo, i posle neuspešnog pokušaja preporučivali su drugog kolegu ,, sa više iskustva’’ u tim strujnim zagonetkama. Desetine majstora su dolazile, a poslednji koji je bio, posle neuspelog pokušaja nekoliko puta pljunuo je na pod, stidljivo se prekrstio i promumlao ,,đavolja rabota’’.
Rešio je da kupi nekoliko lampi, a da sa tog sijaličnog grla odvije sijalicu i ostavi samo luster. To je i uradio. Ali svaku lampu koju je pokušao da upali, nije uspeo. Škljoc, škljoc škljoc – ništa. Svetlost van tog sijaličnog grla, nije bila moguća. Stan je bio mračna garsonjera od 20 kvadrata, susednim zgradama zaklonjena od sunca. Mogao je izabrati, da sedi u mraku danima ili da kupi svećnjake sa nekoliko žlebova koji bi mogli dati dovoljno svetlosti da čita i piše. Dok je stajao ispred izloga antikvarnice gledajući barokne svećnjake nasmejao se i sam sebi podsmehnuo. Neću dozvoliti sebi tu užasnu smrt ugljenisanja od prevrnutog svećnjaka. Vratio je sijalicu u grlo, ponovo navukao luster.
Pokušao je da piše napolju, u restoranima, parkovima, pored reka i u širokim čekaonicama autobuskih stanica. Ali svaki i najmanji šum ometao mu je misli, mutio pogled i pravio nervozu u stomaku.
Prilagodio se. Dešavalo se nekada da svetlo bude upaljeno danima, bez prestanka, kada se više posvećivao poslu i čitanju do kasno, ili obrnuto, u danima mraka, kada je ćutao, obrise senki po zidovima i stvarima pravila su samo udaljena svetla u susednim zgradama i daleke zvezde tužno zaklonjene zagađenim vazduhom i dimom gradskih toplana. Tih mračnijih dana je bio odmorniji i poletniji, duže je spavao i bolje jeo, dok je u periodu svetla bio umorniji, ali sa pregršt asocijacija i ideja za nove priče i tekstove, projekte i revolucionarne ideje. Dešavalo se da se u toku jedne noći više puta ugasi i upali, tada je on zbunjeno trčao od kreveta prema radnom stolu i obrnuto, nekoliko puta je zaplakao iscrpljen i užasnut tom torturom. U početku je nameravao čak i da proda stan, ali to ipak, iz nekog razloga, nije uradio. Prihvatio je to kao sudbinu, kao drugo, intimnije sunce.
Posle rata, kada je srušena zgrada i stan u kome je živeo po ritmu tog čudnog svetla, otišao je. Iz grada, iz zemlje, iz svega što ga je na bilo koji način vezivalo. Na krajnjem severu, tokom 6 meseci dugog dana, sedeo je u svojoj drvenoj kućici na obali i pisao ko zna šta i ko zna kome. U 6 meseci dugoj noći, sanjao je sve ono što će napisati u doba svetlosti. Možda će neki od tih snova spasiti svet.
Cefeida je vrsta zvezde koju odlikuje periodična promena sjaja. Ubrajaju se u pulsirajuće promenljive zvezde. Period promene njihovog sjaja iznosi između 2-60 dana. Prilikom toga zvezda se širi i oslobodi energiju zatim se smanjuje. Istovremeno raste njihov sjaj koji nakon isteka periode opet opadne. Postoji proporcionalni odnos između dužine periode i maksimalne apsolutne jačine sjaja. Zbog ove karakteristike koriste se za mjerenje udaljenosti u Svemiru. U našoj galaksiji otkriveno je preko 700 Cefeida.
Marko Kragović, rođen 1990 godine u Kraljevu, detinjstvo proveo u Kosovskoj Mitrovici. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu, specijalista je interne medicine. Laureat 48. Festivala poezije mladih u Vrbasu. U izdanju Festivala poezije mladih, u aprilu 2017 objavljena je njegova
prva zbirka poezije ,,Šav’’. Zbirka je 2017 godine ušla u uži izbor za Brankovu nagradu. Objavljivan u zbornicima i na internet portalima jugoslovenskog kulturnog područja. Piše prozu i esejistiku,
Živi i radi u Beogradu.
Kasijus Klej
1.
u određenom životnom dobu
iskopirao sam sve
od stavova i misli drugih do pokreta
ja, Kasijus Klej, kasniji musliman
koji je jedne noći gledao u polumesec u Resavskoj
nije padala kiša ni kometa
osetio sam da mogu da trčim
ali nisam
lomio sam par puta nogu jer sam imao taj jedan
nokaut
oborio me je ali od tada pobeđujem
stil mi je mešavina Roki Marčana i italijnskih boksera
ne trčim neću trčati
noge su ipak vitke ali naleteću na banderu
jer ipak
ta polumesečna noć
dovela je značajne momente u moj dosadan
život
jedne noći dakle
kao da sam dobio nove rukavice
2.
znam da istinski grešim
da je ovo nemoralno
Frejzer je bio lutka ja sam plišani medved
tako mi se obraćala dok je sedela sa leve strane
oko je igralo i očekivalo kroše od nekih likova
branio sam je kao svoja rebra
pričala je o tipu
nekom pesniku koji ju je ostavio
takvi smo valjda svi
mislio sam i usnama sam dodirivao rub čaše
smejući se kao u pauzi posle runde
oko nje su nadletali direkti
ja sam je branio kao moje uvećano rebro
morao sam da izgubim par kilograma da bi kategorija bila
dobra
da me ne bi kopirali kada ja već kopiramizvini Frejz
svako vreme ima svoje boksere i žene koje nose karte sa brojem runde
sve je lepo
boks je jedna divna veština
3.
ali prelazim na stvar
dugo sam bio u ringu sa njom
slušao sam njenu kretnju kao moje disanje
ja, Kasijus Klej Muhamed Ali
uvek ima neko ali
posle par životnih borbi i udaraca na kvarno pomislio
sam o lažima
nećemo menjati četkice
u nekom stanu nekog jutra dok se zubi
krckaju pod pastom
ali verovao sam
zvono nije blizu
ona je blizu
potrebno je vreme
za revanš
da je negde povalim na krevet i gladim obraze
spustim se dole ako da
ako ne ništa
gledali bismo plafone i rupice
ako ona ima rupice u svom plafonu
ja, Kasijus Klej koji uvek nađe rupu u odbrani protivnika
4.
prijatelj je ispred kluba
prvi uzeo njen broj
zahuktao sam se kao u teretani i otrčao kući
kontaktirao sam je preko laptopa
koje su mi dali sponozori
ja Kasijus Klej imam sponzore
oni plate pivo kada nemam
i tako preko laptopa
poslao sam joj svoj broj
obećala je druženje
posle neke dve nedelje
biće to velike dve nedelje
kao maraton
pripreme
čuvaću je u svom peškiru u srcu
čekaću
verovaću da nije dala svoju đanu drugu
mada ako je i tako
nema veze
bokseri su skrajnuti i grubi
grubo misle
grube projekcije u njihovim glavama im pomućuju korake
sve je naime povezano
čekaću je kao tegove i dug hladan sneg
da se ova glava ohladi
volim kada nemam posao zimi
ali ona ga ima
kaže da je lova samo lova
ja sam dobar bokser telohranitelj za nju
stvar je da Frejzeru
kod mene nema jurnjave po ulici
mene je sreća zapamtila jednom i to mi sad vratila
5.
Frejzeru najzad
oprosti
pet činova ove drame kao kod Ibzena
iskaliće veliki bes
moj laptop ima neke pesme
drndam
čukam
napišem
odmaram se bez posla
samo promatram policu
jebote
sve knjige su mi poklonili ili sam ukrao
kupio sam one prave
Frejzeru, izvini
morao sam neke fore da pokupim
jednom će mi trebati
za gard ili tako nešto
sve je ovo naivan pokušaj režima
tvog treninga
svi životi su kao statični i trenutni
kao hleb
ne idu nigde
ali su svako jutro tu
neću pojesti hleb
jer sam shvatio šta to znači osetiti
ljubav
neću jesti hleb potrebno mi je živo jaje
i ona da se smeje pored
dok preskačem konopac
_______________________________________________________________
Dejan Kanazir rođen je 1997. godine u Beogradu. Aktivno piše poeziju od svoje četrnaeste godine. Bivši polaznik radionice kreativnog pisanja u Biblioteci „Milutin Bojić“ koju je vodila Violeta Vučetić. Pobednik „Zvezdarijade“ 2015. u Beogradu. Kasnije je postao pasivan član i posetilac skupova Književnog društva „Orfisti“. Svoju poeziju javno je čitao na beogradskim večerima poezije (Poezin party, ARGH večer poezije, Pet minuta pažnje, Na sav glas, TROP Autsajder, Punchtown poetry Pančevo). Njegove pjesme zastupljene su u: „Rukopisi 40“, „Rukopisi 43“, „Časopis TEMA, Zagreb“, „Poezija Zagreb“,“Časopis Gradina“, “Beogradski književni časopis”, blacksheep.rs, astronaut.ba, strane.ba, čovjek-časopis, hiperboreja.blogspot, fenomeni.me., nigdine. com, zbornik ljubavne poezije bludnistih. com. 2019. godine, njegovu prvu zbriku pesama „Ništa se ne dešava utorkom uveče“, objavljuje PPM Enklava pod okriljem Zvonka Karanovića kod kojeg je išao na radionicu u DKSG Beograd.
Dve godine kasnije objavljuje drugu zbirku poezije “Ljudi koji skaču na haube” (PPM Enklava, 2021.) Sledeće godine biva uvršten u antologiju savremene srpske poezije “Logične pobune” koju je priredio profesor Stevan Bradić (Laguna, 2022.) Organizator je književnih večeri “Tiho u tu blagu noć” koje se održavaju jednom mesečno u Beogradu. Pored poezije, piše kratke priče i dramske dijaloge. Živi i radi u Beogradu.
