Telo mi je kao testo pre pečenja
oblo, uvek pomalo gnjecavo
prepuno nervoznih rana
sitnih mladeža, koje uočim
kada me sunce teško rani

pulmologija na vlažnoj zemlji naše nežne svakodnevicetu gde odavno nema ekstremizma, dišemo plitko, iz grudiusred toplog vekana dunav s prethodnog đubrišta sleću pelikani na mojoj steni leži mrtva ribana nju…

Nismo dugo boravili u sobama pesnika i pisaca. Međutim, vraćamo se sa plejlistom Marka Tomaša, nekog koga već svi dobro znamo i čije knjige uvek jedva čekamo u izlozima. Markovu…

Ne vidim smisla ni u kakvoj ideologiji
i želim da je što manje tih ljudi
radi kojih moram ostati sabrana i nesebična
pod otvorenim nebom se ne živi
crnim oblacima i sa receptima za miran san

listam porodične albume
fasade pune analognih prozora
sa kojih tako mala
želiš da skočiš

Ljudi iz divljine Nikome iz njezine prošlosti još nije palo na pamet da ona živi na napuštenoj jahti nasukanoj na obali otoka. Napokon je bila sretna. Posjedovala je valove što…

Obućar iz Toleda za izradu posebnihflamenko cipelaon ima kožestepskih lisicai svrgnutih senatoraoguljene kore papajei ljušturu narakoji je rasprsnuosve svoje zrnevlje

sad mi mali stvor leži na prsima
usklađujem svoje disanje s njegovim
i opet imam krivu sliku
o smrti
i ljubavi
kao o umiranju
na indijski način

Odlazitit od sebe
isto je što i kopati rupu
u kojoj nećeš moći vidjeti odsjaj
dubine svojih očiju.

sedamo u olupinu i krećemo na more
pravimo se da upravljamo
da znamo kad treba skrenuti