Demonska Oprao sam zube prije snaKao i svako večeIzglancao nekoliko riječiU stihove, otisnuo seNa svoj stari ležajPa se pokrio čežnjomZarobio u bezdan željaKoje su me porobileDok žvaćem strahove Rastjerao sam…

Tako treba da bude, smiri se
To je samo novi prozor iako ćeš proći
kroz poznata vrata i isti ćeš vidik
imati pred sobom.
U šaci će ostati kvaka i oglodana voćka
Ušetaće promaja kao konstanta
zbog stalno otvorenih vrata
Zvezda semena čekaće da bude posađena
i nova ravnoteža uspostavljena, ipak

PUCANJ

DORUČAK ZA NAJSLABIJE MAČE

patrijarhat u rukama žene sanjala samda nam je dvorište čuvaladobro uhranjenadivlja svinja

Sunce nije izjutra u sobi zasjalo
Od rane jeseni
Na moj osmijeh
Dosada laje u meni
Užasnut saginjem se naglo
Obrušava se tutnjem snijeg sa krovova.

Jesi li ikada osjetio dječiju šumsku kišu?
Upitam svakog čovjeka kojeg sretnem.
Kada bez straha kisneš dok upućuješ pozdrave nebu.
To mu kažem.
I tačno znaš u kojoj je kutiji tvoj život.
Tako završim.
Ako je otvoriš, ma bolje da je ne otvaraš.
I Pandora je samo jedanput pogriješila.

u krčmi na granici mentalnih entiteta
Kultura i Umjetnost poručuju očaj
i na vlastiti nefiskalni račun
tjeskobom časte ostale goste

VASELJENA