Totem metropole
grad osteoporoza i beton
ispovest rešena
kao strip
u četiri slike
sumnja je večna
kao kretanje
i trideset godina
provedenih u jajnoj ćeliji
ekonomika tela
drži te prisebnim
iako si peregrin
dakle, samo dodir
više gest i umor čula
nego svi oni atributi
koje pripisuješ sebi
jaje potopljeno
u ključalu vodu
ne postaje
ni amblem ni kokoš ni feniks
u zoru pronalaziš sebe
u pozi velikog jogina
survanog u horizont
gde je prah beskrajan
i trajniji od oblika
sumnja je večna
kao kretanje
i drži te prisebnim
sklonim grubostima tla
preostaje ti da se raspršiš
postaneš grad
metropola senki i duhova
nema čoveka
ni straha
ni ideala
dakle, samo grad
Nežna stopala
vučemo se po ulici
ti još uvek nervozno uvrćeš
krajeve kose
i krišom povraćaš đakonije
koje si spremila
da impresioniraš
naše snobovske
porodične prijatelje
kažiprst pod nepcima
i burma
s koje se sliva pljuvačka
dovoljan su razlog
da tvoja silueta ostane lepa
a naduvani klinci
i dalje balave na tvoje
kukove-bagere
vučemo se po ulici
još uvek nervozan
zapalio sam
našeg mrtvog psa
i slušao kako pucketaju
grančice u vatri
trgovi su postali
teška tahikardija
prašnjavi trotoar
nežniji je od nas
toplim sopranom
tepamo ljubavnicima
koje krijemo
iza tapaciranih vrata
iznajmljenih stanova
i lažnih profila
na društvenim mrežama
vučemo se po ulici
imamo neobjašnjive napade besa
iznenadnu vrtoglavicu
isuviše dugi dan
usporenih pokreta
koji poniru
kroz vazduh
kao tanani mlaz peska
i opet
smrt je suviše tesna
za naša
stopala
Didaskalije
prostor te želi izvan sebe
tačka nema dimenziju
sadašnjost je
poslovično teskobna
i gruba
kao domina
snažnih mišica
u kožnom korsetu
i ti bi
da se umotaš
u škriputavi lateks
i nestaneš među
književnim klasicima
čvrstih guzova
i još čvršćih stihova
u međuvremenu
dovrši čaj
sažvaći dvopek
obriši lice
i pođi na posao
u nasleđenom kaputu
s dezenom riblje kosti
podmukao kao
opšte mesto
sišao si
s beskrajnog trapeza
i priklonio se tlu
zašto pisati
polomi prste
i čekaj
da se sve zaboravi
Aleksandar Petrović Babić rođen je osamdesetih godina prošlog veka u Svetozarevu. Pamti dane pinball mašina. Izdao je zbirku pesama “Gotam Bluz” i jos dve zbirke čije je naslove zaboravio. Trenutno radi na novom rukopisu dok ga taj isti rukopis potajno menja. Strahuje da će do kraja zbirke postati neko drugi, onaj koga više neće moći razumeti.