Ukratko
osećao sam se kao kurva
šuma je zabijala noževe u kolibu
pod uglom sto dvadeset pet
osećao sam se kao kokica pored usijanih tela
podbočen milovao sam joj grlo
poznavao sam je sat i po
ne znajući kako dalje
prišao je stariji organizator žura
s teškoćom u kretanju zbog alkohola
brzim trzajem obrva ulevo
dao sam do znanja da se izgubi
to „aha“ rastegao je do Kragujevca
potom pljoska, lupkanje viskija
blup blup blup
kasnije sam plesao
milovao još dva ili tri vrata
prestao da brojim
osećao sam se kao reč „alchajmer“
u nekoj biblioteci usred Kragujevca
dva dana posle
ispovedila mi se devojka iz šanka
rekla je da nije videla pijanijeg čoveka
u svojoj istoriji ugostiteljskih delatnosti
ukratko osećao sam se
kao da nemam devetnaest godina
Raspadnuti Džon
dugo je krčio put kroz vatru
a na putu je sreo mačku
a na putu je našao melanhoniju
zvona su upala u ušne kanale
hirurški težak poduhvat
nije znao da sluša
nije znao ništa o životu
ali znao je da voli
za ljubav je potreban život
rekla je
pusti me da pucam, rekao je
na livadi je pucao u limenke
dok su oblaci prolazili
Džon nikada nije odrastao
zaposlio se u održavanju puteva
voleo je
zatim je od svoje glave
napravio praznu limenku
Pravi pesnici
ništa se ne dešava
komarac
napada vojne ciljeve
sve tako tiho umire i rađa se
sada pravi pesnici pijani tumaraju
kroz grad
prokleti
bestelesni
hodači
revolverašu iz filmova Serđa Leonea
zastaje dah od špageta
kada ugleda pravog kauboja
vapaj s radija
mlade gospe viču dok ih miluje
pa siluje moderni Klint Istvud
ja sam taj čovek
koji će Klintu odseći kitu
ja sam heroj našeg doba
pisao sam do kasno
pomeriću onaj crveni pravougaonik
na kalendaru
ništa se ne dešava
jutro je išarano pravim pesnicima
napolju
Dejan Kanazir
Ništa se ne dešava utorkom uveče, Beograd: PPM Enklava, 2019.
