Kiselo sam se nasmejala dok se devojčica cerila i mahala mi, odlazeći i samo se povremeno osvrćući u pravcu kretanja da vidi kud ide i valjda se ne saplete. Ne samo – mahala, obema rukama mlatila je kao ventilator. Oči su joj bile ogromne. Malo sam se bila i uplašila, ali to je samo devojčica od desetak godina. Šta mi ona može? Ipak, to su iste oči kakve viđam već petnaest godina. Svaki put kad izađem. Svaki. Jebeni. Put. Bila sam umorna.
