1.
sedela sam preko puta tebe
i slušala dok si govorio o snovima
koje si imao kada si bio dečak
u jednom trenutku
sunce je pomilovalo tvoje lice
i oči su ti dobile novi sjaj
koji još nisam videla
i prosto sam se izgubila u prizoru
tako običnom, tako drevnom
sjaj sunca na nečijem obrazu
sjaj sunca u tvojim očima
i na trenutak, svet oko nas
je prestao da bude bitan
jedino je postojala
melodija tvog glasa
kosa crna kao abonovina
ruke poznate, a opet nepoznete sada i ovde
i osmeh koji briše sve granice
davno postavljene oko srca
Tag:
Tamara Petković
9. maj 2018.
na jednom predmetu sam učila
kako taj i taj narod lovaca
u proleće ubija jelena
i puni utrobu kamenjem
potom ga baca u jezero
kao sreću
jer su oni verovali da ovako
mogu da umilostive bogove
pitam se
koliko si jelena ti ubio do sada
u sebi
na proleće
ili pak u jesen
vezao emocije
tu u dnu stomaka
pa se osećaš teže
ne možeš da spavaš
jer znaš da baš ne možeš
da umilostiviš tvog boga