Prolaznost
Napravila sam svoj kalendar
to je bio prvi simptom
prazan list papira izdelila
vertikalno i horizontalno
iz čistog prkosa dala vremenu svoj oblik
da se zapita čovek
danima dala broj
i svakom sunce, jedrenjak, talase ili grane
tako su postali moje vlasništvo
još malo pa ultimativni gospodar svemira
slušala sam roditeljsko srkanje čorbe
isto kao i otkucavanje sata
ne možeš se rešiti ritmičnih ponavljanja prošlosti
tonula u nemoć svakog od tih dana
bodrila se ipak da danas mogu sve
i drhtala kad bih zatvorila vrata iznutra
tražila budućnost sad
i predviđala najgore scenarije
atomske bombe, padanja na pod,
spuštanja glave i podizanja pozadine
to bi trebalo da nas sve zaštiti
budućnost je odlazila
dok sam precrtavala sunca, brodove, talase i grane
tešku glavu spuštala i zatvarala kapke
pod njima je bila brzina i svetlost
umorna sam
nije je bilo među zidovima okolo
pustila sam da prolazim pored sebe
da se ne pogledam i sačuvam.
Odlasci
guramo nebo da nam ne padne na prste
pa obogaljimo nekoliko godina mladosti
govorim ti šta mislim o detinjastom bogu
želiš da odrastem, prihvatim mističnost sveta
tvoje telo su talasi
najvažnije je ostati miran
u betonskoj gužvi
osećam borovinu
miluje me i raznosi brigu na sunčana mesta
dan sa tobom je iluzija
da sam ravan ne bih mogla da pokrijem tvoju misao
nemački gradovi su nam utešna nagrada
to što na nas viču gradski službenici
ne dodiruje grašak u našoj svetloj kuhinji
sve što smo imali je spakovano pod miljeima u tv kutijama
Pesma o sebi
ja sam usamljeni flamingo u zoo-vrtu
na jednoj nozi zabijam kljun u krila
ako ne pojedem dovoljno drugosti
perje neće nikad zacrveneti
bledeću u seni beogradske zime
nikad dovoljno ružičast
ja sam orlušina u bunaru
klepećem ka nebu i zaranjam
trudeći se da se let ne natopi mrakom
vučem ga posle za sobom
crtam štraftu danu
milica kaže da u meni živi delfin
ali mu vežem peraja i kljun plastičnim kesama
šuštim iznad krošnje dalekovoda
ja sam mnogoruka hindu božica na psihoterapiji
u svojim rukama držim bokale mora da naciljam lice kolonizacije
i operem ga od krvi
grlatim se ljudima na uvo sa pelinkovcem u krajnicima
i istresam zlatne dukate da ih cuclaju prvorođeni
ja sam dvonožni mungos izvirivač
na filigranima skučenosti
prosipam vino po uštirkanim slavskim stolnjacima
lelujam zeleno oko uspavanog panda-sana
i ležeći jedem žito velikom supenom kašikom
*
želim da umrem kao sokrat
jer sam iskvarila omladinu
a nisam na šalteru imala odgovarajući papir da njime obrišem
odstupanja od plana i programa
oblačim medeju u sintetiku i štras
a zlatno runo iskuvavam na vatri od njenih grehova
opraštam vam, tragični junaci,
ljubite, sahranjujte koga želite i sebe sa njima
čuvajte stada umesto života očeva i slad incesta
pustite ovnove da pasu božansku kosu
ne mogu da nosim vaše metamorfoze na koži
*
Volim te, Jozefe K,
molim te, ne idi u kamenolom danas,
ručak je u šporetu.
Željana Vukanac
