they have taken the one I love
napuštam joj se
uz lepše mirise
odvajam se od kostiju
žvaćem ostatke bliskosti
sunčano je
s druge strane groblja
sapliće me pamćenje
lepe su to praznine
čuvam im oblike
isprobavam taštine
pa ih šetam
odjekuju napuštanja
hoću li stići smrt
ako zapalim slova
oduvam pepeo
i prećutim izgorene prste
ti
znaš da ne verujem
u te ljude
i njihove mermerne građevine
napuštam ih
munje se korenjem šire
udubljenja za vodu
nisam pravila od onda
ptice su ostale žedne
ne čekam
tonem i ništa
ponekad se setim belog cveća
setim se kako me vučeš za rukav
da ostanem za još jedan čaj
nedostaješ
izvan rečenice
želim da sam izvan sećanja
izvan tela
da posadim nove biljke
svitalo je iz mraka
dosadilo mi je
ispraćati
svakodnevno
se vraćati
povlačim se u zemlju
znaš
smiraj dana zna sve
o mom nemiru
ali ne zna kako spavam
i ne zapitkuje me kao ti
znaš
kada ostanem sama
u sebi
o tebi
boli me stomak
evo pada mrak
mek
muk u rukama nemiran
širi prste preko stomaka
lomi se o moje prste
volim kada se lomim o lom
koji smo lomili zajedno
mili moj ti
ti znaš
znaš da
krhkotrajnosti
krotkotrajnosti
ne traju
trajno
nestaju
jer
u trajno
ne staju
s praznim ramenima
(s)lomljenim
Valentina Baktijarević
