leti vreme
i zimi
dragi svoj
sećaš se
i tada sam ti rekla
on kad voli sebe
voli i mene
4.
Jabuka se budi kao dete.
Još uvek se drži za grane.
Ne stidi se svog
prirodnog mirisa i ukusa.
Potom pada na zemlju. Počinje
da pronalazi mane svojoj koži
i maže je skupim kremama
sa mirisom štrudle i cimeta.
13.
Budi se kao kradjivac u podrumu.
U donjoj fioci ima stara ljubavna
pisma, a u gornjoj – duge odgovore.
Iza stakla ima red porcelanskih lutaka,
a iza njih dva reda ordenja i plakata. Čudi se
koliko tuđih priča nosi u sebi. Koliko
zaboravljenih herojstava. Koliko prećutanih
ljubavi ispod pet slojeva teške prašine.
17.
Budi je miris pregorelih slova
i isparenih metafora. Shvata da je
knjiga koja gori na kladi zbog
nečijeg straha od napisanog.
Upitnici gore najtajanstvenije.
Dok se pretvara u prah koji liči
na tri tačke, zna da će se zbog nečijeg
unutrašnjeg plamena ponovo roditi.
Vladimir Martinovski
Sa makedonskog prevela Valentina Baktijarević
Nepodnošljivo lako
Kada su kamenja dovoljna mala
žele da budu zajedno.
Gube svoja prava imena
i postaju
pesak.
Posle od njih možeš da napraviš
zidove,
kule
ili šta poželiš.
Postaju oksimoron ̶
meka kamenja.
I možeš lako da iskopaš veliku rupu
između njih.
Pobeđujem
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Letim kao slučajna ptica,
imam više lica
i govorim istinu.
Moja priča će biti prekinuta.
Ja uništavam,
ja povređujem
i pobeđujem.
Revolucija ima samo jednu boju–
crvenu
i uvek kada dolazi
ulice boji sramom.
Ti i ja smo šljapkali u krvi
dostizala nam je do zglobova
kad smo se ljubili.
Istina i laž
se uvek ljube
u vreme revolucije.
Ja ostajem,
ne prestajem,
napredujem,
i pobeđujem.
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Ja imam urođeni talenat
za umiranje
i vešta sam u tome da me nema
i uzeće moje mesto
i uzeće moje meso
i dok mi crvi jedu oči
progledaću
i pobediću.
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Ja pobeđujem,
ja zakone određujem.
Kao osuđenik na smrt
sa cigarom i prevezom preko očiju
ja prebledim
i pobedim.
Ja novo vreme uzgajam.
ja dovodim
ja odvodim
i pobedim.
Ništa ne dajem,
davim se,
predajem se,
sve bogove vređam
i pobeđujem.
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Ja volim.
Ja povređujem.
Ja zavodim
i pobeđujem.
Pobeđujem.
Nezahvalnost
I šta da radim sada sa ovim pištoljem?
Ne bih želela da zvučim nezahvalno,
ali zaista bih više želela
biciklo,
ili priručnik o gajenju cveća.
Ej, ili psa!
To bi bilo predivno.
Mogli ste jednostavno da me iznenadite tortom.
Bila bih presrećna.
Ali, eto,
ne bih znala šta da radim sa ovim pištoljem,
koji mi toliko ljubazno i brižno gurkate u ruku.
Ipak, zahvalna sam vam mnogo.
I ne brinite se,
sigurno će mi se naći.
Iva Damjanovski
Sa makedonskog prevela Valentina Baktijarević
Svet je žedan reči
Imam krila od voska i supernemoć da letim.
Imam i kaktus s mekim srcem,
noću šapće sve sreće sveta.
Iza vrata čuvam stari džemper,
na rukavu ima žuti ožiljak od pegle
i plaši se hladnoće.
U džepu jedne košulje koju ne nosim,
krijem stihove koje napamet znam:
„ranjivost je dar, smrt je nestabilna,
a svet je žedan reči“
Vraćao sam se kući
Tačno sam znao čega ne želim da se setim.
Napolju se spremala bura,
a ljudi su se smejali na nepoznatom jeziku.
Za stolom levo od mene, sedela
je nečija tuga, govoreći: ovaj grad
me nikad neće znati po imenu.
Pretvarao sam se da mi oči suze
od dima cigareta.
Vraćao sam se kući.
Od straha da te ne probudim
Napolju je pun mesec. Od svetlosti
koja ulazi kroz prozor, predmeti u
sobi dobijaju drugačiji oblik.
Slušam kako spokojno dišeš. Ako se okrenem,
videću kako ti senke igraju po licu.
Žmurim i nagađam šta sanjaš.
Od straha da te ne probudim, vrištim u sebi.
Toni Popov
Sa makedonskog prevela Valentina Baktijarević
Sledeća