Iz neobjavljenog rukopisa
mili
ljudi se neprestano smenjuju u rastu ili
uklope u tkaninu izblede i sklone sa strane
ne odolevam delovanju zagrljaja
ne ponavljam napuštanja da bih ostala i
znam šta sam sve zaboravila
unutrašnjost tvojih šaka
korišćenje indijske indigo boje
miris eukaliptusa svakako
u međuvremenu
deca preko raspusta porastu
rastem distancama
put do kuće je isti
ja nisam
ti kako si
ti si detinjstvo
vrelog junskog asfalta
neprestanak igre
šake pune hleba
ovde rane nam se smeju
nad otvorenim grudima boga
zubi niču iz betona
ujedamo se 77 puta
naizmenično do jutra
ti si moje lakardijaško čudo
ugao ulice kuća sa sunčanim satom
nikifore
pijačna slika i prilika
još malo šrapnela za poneti
u međuvremenu
život je neizbežan ovih dana
hleb je davno zaboravljena mekost
teško mi je da pregrizem
ti kako si
iznošenom garderobom gasim vatru
nekontrolisanom sagorevanju prilazim odlučno i nespretno
dok udišem sve što sam zapalila
u međuvremenu
dobro bi bilo imati kuću
i u kući loptu
i u lopti igru
a u igri tebe
prevrnut džemper natopljen vodom
ti kako si
Valentina Bakti
