Razlikujemo se kao dva zraka sunca
koja traže nebo za svoje ptice.
Duge se savijaju oko mojih ruku
dah zavodi kao zemlja kišu
u mreži prstiju
ostaše treptaji kao posejano žito.
Od kiše do kiše
od duge do jutra
između otkucaja strah
išunjaćeš se iz srca.
Pesma kao lastavica
tražiće neko drugo proleće
na rame nežnost sleće
u tvojim zenicama živimo skupa
pesma moja krhka je
možeš je slomiti pogledom.
Tatjana Jakić: Nebo za moje ptice
Prethodni Članak