vojnici
prosto je: u onog preko puta tebe
je l bi pucao, iako ga prvi put u životu
vidiš, samo zato što vam je neko odozgo
rekao da ste jedno drugom dušmani?
a taj preko puta tebe kod kuće ima
ženu i decu, kao početak
priče. noću njegovi stari
ne spavaju. majka mu čisti pirinač
u trpezariji, otac leži na leđima
i zuri u tavan spavaće sobe.
ima i psa i mačku i pamuk
čuva u pupku. voli da igra šah
sa starcima u parku, a u rancu
vuče neku knjigu o
smislu života. bogu se
obraća svojim rečima. uglavnom
se razumeju pogledom. sanja duboko
i zato se retko seća snova.
ali kad ih se seća, u snu obično uči
da leti. inače, danju prizemljen čovek. ništa
posebno, znači. ko i ti: jedno telo i gomilu snova.
pa, u sebe
je l bi pucao?
(Prevod sa makedonskog: Đoko Zdraveski)
Đoko Zdraveski (Skoplje, 1985) diplomirao i magistrirao na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju. Radio osam godina kao lektor za makedonski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, trenutno radi kao bibliotekar na Katedri za makedonski jezik i južnoslovenske jezike na Filološkom fakultetu u Skoplju. Objavio je četiri knjige poezije: „Palindrom sa dva n“ (2010), „Kućica za ptice selice“ (2013), „Ljubavina“ (2016) i „Dedikar Ikaral“ (2017), te knjigu kratkih priča „Duži stvarnosti“ (2019).
