OSLUŠKUJEM
Rublje na vetru
na moru volim
po kamenitim zidovima
ružičastih oleandra
umesto orhideja
Rublje na vetru
deo podsmešljivih galebova
soli koja se nikad ne ispira
i miriše
umesto orhideja
Rublje na vetru
naspram šarenih šalukatri
otkucava satom četvrtine
i miriše
umesto orhideja
Rublje na vetru
osluškuje talase
ritam broji u beloj steni
kamen trpi
i miriše
umesto orhideja
REVAL1
Petsto sedamdeset osma nedelja
tražim svoj dom
jelena da uhvatim živog 2
portal gde ostajem uzidana
istoriju sadržanu u ljudima
pronalazim novu umetnost
kunst akvarell õil õil 3
talasi su tu da te ugase
õõõõõ
miris soli je previše daleko
otići postaje nemoguće
udvojeni suglasnici pritiskaju
nnssppllff
svaka reč je jedna suvišnost
u njima potreba za čovekom precenjena
ipak ostavile su tragove tačkama
ääüäüöö
nametnule svoje postojanje
uzaludnost nova tako poznata
otima i odvodi
gde ići dalje
järgmine peatus 4
novo bezumlje
1Estonska prestonica je nosila germansko ime Reval od XIII veka sve do prve polovine XX veka.
2Odnosi se na legendu o poreklu imena grada. Naime, danski kraj Valdemar II je jednom prilikom u lovu opazio prelepog jelena. Životinja ga je toliko očarala da je naredio svojim ljudima da je uhvate živu. Nažalost, jelen je uspeo da im pobegne, međutim, naišao je na liticu i pao u ponor. Shodno tome, u nemačkom jeziku Reh-fall znači jelen je pao, te je naziv grada Reval izveden iz tih reči.
3est. umetnost, akvarel, ulje (na platnu) – odnosi se na slikarske tehnike
4est. sledeća stanica
LALKA1
Rastali smo se i iznova sreli uz lutku
u gradu p u domu
kada su te odveli tatice
stavio si je u džep farmerki
obećao da ćemo se opet videti
lutka znak samo našeg prepoznavanja
tako je i bilo tata
srela sam se opet sa lutkom
u džepu farmerki
ali ti nisi bio tu
farmerke su jedino što je ostalo od tebe
farmerke znak samo našeg prepoznavanja
tako sam te identifikovala
lutka je ostala u džepu
farmerke u sanduku
cveće i imena
to je jedino što je ostalo od tebe
od njih još manje
ali ne žalim se
mi se ipak možemo iznova sresti
lutka je preživela i to je važno
izvadićeš je onda iz džepa farmerki
zagrliti me snažno u našem domu
odakle te neće odvesti
tatice nećeš nas napustiti
1 polj. lutka (prim. autorke)
Ana Sekulić rođena je 1994. godine u Novom Sadu. Osnovne studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na master studijama komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Piše i povremeno objavljuje eseje i poeziju. Prevodi poljsku književnost, a slobodno vreme ispunjava amaterskom fotografijom. Živi i radi na relaciji Novi Sad – Ljubljana.
