na putu
iz kontejnera
ispadaju konzerve
plaše mačke koje
ližu celofan
jedna ima kraste po telu
druga polomljen rep
nedaleko odatle
deca šutiraju
prazne plastične flaše
nakon prve munje
ulica se prazni
taksista se jedva zaustavio
semafori šaraju asfalt
muzeji koje treba posetiti
izgledaju prazno
ukazuju se naselja
bez solitera i javnog prevoza
psi lutalice laju na točkove
ulična svetla trepere
prodavnice rade do prvog sumraka
hodnik se oseća na urin
stepenice su klizave i vlažne
po dogovoru zvonim dva puta
izašao je ispred vrata
debeo i bradat
rekao
lepi
opet kasniš
moj diler
poštuje svoje vreme
dečaci istočnog bloka
ana frank kao rok zvezda
u svakom kvartu
po jedna verzija murala
telefonom slikaš ljude
u adidas trenerkama
govore preglasno
vraćaju se kuću u svitanje
o muzici ne znaš puno
voliš samo minimal tehno
gotovo uvek dehidriraš
piješ koka-kolu umesto vode
mislio sam da ćeš mi izjaviti ljubav
negde gde je muzika preglasna
na stanici čekam voz
trese me groznica
ipak
ne želim da me uhvatiš za ruku
imam ranac prepun limenki i isto toliko pitanja
nepušač si
ne voliš pivo
uprkos tome
žuljam guzicu
na betonskoj ploči
dok kasniš već pola sata
Aleksa Krstić
