Moje srce je sigurno malo veće od ostalih jer ja sam empat. Mene toliko muče ljudski problemi da moram biti što dalje od neke osobe ako joj je loše. Samo mislim na druge, nikada na sebe. Na mene se sve izlijeva kao bujica i bolje mi je kad se i ne približavam ljudima. Uostalom, sve je sigurnije iza ekrana.

završilo se to tromo letoiščekivanja i hučanja talasa u ušimaprebiranja po zemljopisnim kartamaputovanja po ostrvimakojima zapravo nisam putovala

Bila je potpuno gola. Lagano strujanje zraka prelazilo je preko njene kože, ali i dalje je bilo toliko vruće da je taj dašak donio tek mrvu olakšanja. Sobu je obasjavao mjesec. Protegnula se na zgužvanoj plahti i pridignula glavu da pogleda kroz prozor. Stan je gledao na rub grada. Šikara ispod zgrade protezala se prekinuta tek pokojom kućicom u polumraku, na obroncima Medvednice. Pomislila je kako je, zapravo, dok je u sobi ovako ugašeno svjetlo, nema tko ni vidjeti i stala uz prozor. Duga smeđa kosa ionako joj je prekrivala grudi.

Put astronauta Podne je a mesec stražar bled lenjo lanisiram snove u kratere Proleterska misija nije nemoguća ako pođeš putem astronauta 

Mogućnost vjetra

Sve što ja ne znam Sve što ja ne mogu da saznamSaznaju moji neprikosnoveni avetiI poigravaju se sa nevinošću iI sa beskrajnom povodljivošćuPrazna je ova podeljenost misliI svake noći sanjamo…

čujem od tad
udarac tela o beton
ne padam više
na šećernu vunu
i vožnju ringišpilom

Šta je potrebno da se hoda posle svega, da se hrli u susret rušenju, propadanju, evidentnom odsustvu svakog smisla, neizlečivoj krhkosti i prolaznosti svega vrednog?

Kolovoz izmiče i jecaju kiše,koža se otima preplanula.Na kalendarski list iz kolovoza ’93.,kemijskom koju mi je prodao čudakna Tisku usred otoka,pišem kako mi ispod noktapuzi zadnje zrno šećeraza koje ne…

POLAROID Donje grane otvorene za sutoni nova otkrovenjaUteha traži nas