Pesma
Sviće u sumrak,
Kad se pale ulične svetiljke,
Kad se lomi dan
Kao kruto staklo.
Prvi se mrak prospe nebom
I zašušti zemljom.
A negde, u dnu ulice, treperi umesto vetra
Pesma.
Reč je nastala kada je čovek pomislio
Da je pogrešno skrenuo na starim raskrsnicama.
I kad se rodila zabluda
Da bi sada mogao bolje.
Sloboda leži samo u rečima.
Po zemlji nas utabane staze čekaju.
I niko na nas ne čeka.
Čak nas i drveće mrzi.
Ali u dodiru još
I u pesmi
Živimo nebesa.
Bog i čovek
Ima malo Boga
U onoj tihoj i sporednoj nadi
Čoveka koji poželi
Da stranac koji trči stigne na autobus.
U predvečerje, u tišini svetiljki
I milom komešanju grada
Hiljade se duša okrzne i sretne.
Ima Boga među drvećem i lampama
U nekom zabačenom parkiću
Sa samo dve klupe
A samo jednim parom.
U ponoć kad čovek sedi kraj prozora
I gleda tamu il’ zvezde
Ima malo viška u duši i daha u vetru.
Ima Boga u tom vapaju i tom muku,
U koracima koji kao pesma odzvanjaju trgovima.
Ima Boga i u velikoj ljubavi
I u pakosnoj mržnji.
Ima malo Boga u svemu što
Čovek dotakne ili oseti.
Plastelin
Nije mi žao što nisam stigla da ti peglam košulje i što nisam s tobom slavila prvi posao i odlazila na tuđe svadbe nije mi žao što me nisi gledao sanjivu i svadljivu ujutru i što me nisi držao za ruku dok spremam najteži ispit i uopšte mi nije žao što nismo nikad plakali zajedno ali žao mi je što nisam stigla da ti kupim plastelin a već smo stigli da se posvađamo
Tamara Sokolov rođena je u Beogradu 1999. godine. Završila je master studije na smeru Srpska književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno je master student na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na smeru Menadžment kulturnih i medijskih industrija. Piše poeziju, prozu i dramu, hobiji su joj crtanje i slikanje, a bavi se i muzikom – peva i svira flautu i klavir. Objavljivala je radove u brojnim časopisima i zbornicima i osvajala nagrade u Srbiji i regionu. Objavila je zbirku poezije pod nazivom Hlorofil, u izdanju Presinga.
