Po svemu viđenom, bio je to običan stan. U običnom stanu običan momak. Mladi pisac. Prosečan. U okviru statistike i on, i broj čaša na polici, i količina utrošenog hleba vikendom i praznicima, i učestalost pranja pazuha, broj sati sna i sati plakanja. Osim jedne stvari: sijalice u dnevnom boravku. Sijalica se palila i gasila sama od sebe, nezavisno od prekidača. Nekoliko majstora je dolazilo, i posle neuspešnog pokušaja preporučivali su drugog kolegu ,, sa više iskustva’’ u tim strujnim zagonetkama. Desetine majstora su dolazile, a poslednji koji je bio, posle neuspelog pokušaja nekoliko puta pljunuo je na pod, stidljivo se prekrstio i promumlao ,,đavolja rabota’’.
Rešio je da kupi nekoliko lampi, a da sa tog sijaličnog grla odvije sijalicu i ostavi samo luster. To je i uradio. Ali svaku lampu koju je pokušao da upali, nije uspeo. Škljoc, škljoc škljoc – ništa. Svetlost van tog sijaličnog grla, nije bila moguća. Stan je bio mračna garsonjera od 20 kvadrata, susednim zgradama zaklonjena od sunca. Mogao je izabrati, da sedi u mraku danima ili da kupi svećnjake sa nekoliko žlebova koji bi mogli dati dovoljno svetlosti da čita i piše. Dok je stajao ispred izloga antikvarnice gledajući barokne svećnjake nasmejao se i sam sebi podsmehnuo. Neću dozvoliti sebi tu užasnu smrt ugljenisanja od prevrnutog svećnjaka. Vratio je sijalicu u grlo, ponovo navukao luster.
Pokušao je da piše napolju, u restoranima, parkovima, pored reka i u širokim čekaonicama autobuskih stanica. Ali svaki i najmanji šum ometao mu je misli, mutio pogled i pravio nervozu u stomaku.
Prilagodio se. Dešavalo se nekada da svetlo bude upaljeno danima, bez prestanka, kada se više posvećivao poslu i čitanju do kasno, ili obrnuto, u danima mraka, kada je ćutao, obrise senki po zidovima i stvarima pravila su samo udaljena svetla u susednim zgradama i daleke zvezde tužno zaklonjene zagađenim vazduhom i dimom gradskih toplana. Tih mračnijih dana je bio odmorniji i poletniji, duže je spavao i bolje jeo, dok je u periodu svetla bio umorniji, ali sa pregršt asocijacija i ideja za nove priče i tekstove, projekte i revolucionarne ideje. Dešavalo se da se u toku jedne noći više puta ugasi i upali, tada je on zbunjeno trčao od kreveta prema radnom stolu i obrnuto, nekoliko puta je zaplakao iscrpljen i užasnut tom torturom. U početku je nameravao čak i da proda stan, ali to ipak, iz nekog razloga, nije uradio. Prihvatio je to kao sudbinu, kao drugo, intimnije sunce.
Posle rata, kada je srušena zgrada i stan u kome je živeo po ritmu tog čudnog svetla, otišao je. Iz grada, iz zemlje, iz svega što ga je na bilo koji način vezivalo. Na krajnjem severu, tokom 6 meseci dugog dana, sedeo je u svojoj drvenoj kućici na obali i pisao ko zna šta i ko zna kome. U 6 meseci dugoj noći, sanjao je sve ono što će napisati u doba svetlosti. Možda će neki od tih snova spasiti svet.
Cefeida je vrsta zvezde koju odlikuje periodična promena sjaja. Ubrajaju se u pulsirajuće promenljive zvezde. Period promene njihovog sjaja iznosi između 2-60 dana. Prilikom toga zvezda se širi i oslobodi energiju zatim se smanjuje. Istovremeno raste njihov sjaj koji nakon isteka periode opet opadne. Postoji proporcionalni odnos između dužine periode i maksimalne apsolutne jačine sjaja. Zbog ove karakteristike koriste se za mjerenje udaljenosti u Svemiru. U našoj galaksiji otkriveno je preko 700 Cefeida.
Marko Kragović, rođen 1990 godine u Kraljevu, detinjstvo proveo u Kosovskoj Mitrovici. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu, specijalista je interne medicine. Laureat 48. Festivala poezije mladih u Vrbasu. U izdanju Festivala poezije mladih, u aprilu 2017 objavljena je njegova
prva zbirka poezije ,,Šav’’. Zbirka je 2017 godine ušla u uži izbor za Brankovu nagradu. Objavljivan u zbornicima i na internet portalima jugoslovenskog kulturnog područja. Piše prozu i esejistiku,
Živi i radi u Beogradu.