1.
sedela sam preko puta tebe
i slušala dok si govorio o snovima
koje si imao kada si bio dečak
u jednom trenutku
sunce je pomilovalo tvoje lice
i oči su ti dobile novi sjaj
koji još nisam videla
i prosto sam se izgubila u prizoru
tako običnom, tako drevnom
sjaj sunca na nečijem obrazu
sjaj sunca u tvojim očima
i na trenutak, svet oko nas
je prestao da bude bitan
jedino je postojala
melodija tvog glasa
kosa crna kao abonovina
ruke poznate, a opet nepoznete sada i ovde
i osmeh koji briše sve granice
davno postavljene oko srca
2.
imam savršen plan
i sve vreme ovog sveta
nigde ne žurim
ti si moj od početka vremena
dovoljno je da staviš
ruku na mesto gde kuca srce
i prepoznaćeš ritam
jer si ga jednom davno slušao
nekim drugim ušima
kožu dodirivao nekim drugim prstima
vreme ne znači ništa
moji atomi su te prepoznali
i ples prstiju
pomišljam kako je nova godina
i ovo je prva pesma o tebi
a onda se setim da živiš
u meni već godinama
sakriven, čekajući
da ja postanem ja,
ona koja može da te voli
takvog kakav si sad
zar ne znaš da smo bili
zapisani u vremenu
onda kada vreme i nismo računali
u noćima punog meseca
davali obećanje
da ćemo se pronalaziti
u svakom vremenu ponovo
jer to tako mora
onda kada ti postaneš ti
sa svim svojim bolima i strahovima
koje samo ja smem da negujem
i izbrišem njihove tragove
usnama, prstima, smehom
nalaziš me kada sam konačno
spoznala šta znači biti ona koja voli
kada mi je kosa čupava i plava
a oči boje lešnika
kao one godine u pustinji
i pomalo uplašena
jer sam tvoj lik sanjala od malena
a nisam ni slutila koliko si mi blizu
i dok stojiš ispred mene
tako stran, tako poznat
dovoljno je da čujem
svoje ime sa tvojih usana
i sve što je ikada bilo i što će biti
se krije u tvom osmehu
3.
pronađi me
noći su sve kraće
i toplije
vetar mi šapuće tajne
pronađi me
sećaš se šta si obećao
one večeri
pronađi me
polako zaboravljam tvoj lik
ne sećam se ni mirisa
niti tvog glasa
kroz maglu pamtim tvoje oči
ne, više je pogled
jer se ne mogu setiti boje
pronađi me
ovde je leto
klavir svira
zvezde se smeše
pronađi me
negde u tebi je mapa
tajnih koraka
koliko ti treba da stigneš do mene?
pronađi me
moja duša čezne za nečim
što ne mogu objasniti
pronađi me
godine su prošle
starim
kosa mi je druge boje
peckaju me prsti
more i dalje peva
govori mi o tebi
kunem se da talasi
nekad imaju boju tvog smeha
pronađi me
da, i dalje živim na obali mora
u maloj kućici
da, i dalje pišem
ne, i dalje se lako rasplačem
da, obožavam Mesec
znaš li da sa moje terase se uvek vidi
naravno da sam tako tražila
pronađi me
i dalje čuvam tvoju košulju
i onu šolju iz koje si pio kafu
ne, i dalje te čeka
fotografije?
da, imam ih na stotine!
dođi, pronađi me
večnost nije ista bez tebe
4.
tata srećan rođendan
rekla sam ti kada je sat
otkucao ponoć
ali već godinama
slavim tvoj dan bez tebe
znaš,
nekad sam umorna
ne živim život koji sam zamislila
ali ga gradim na ruševinama
onog nekadašnjeg
volela bih da si tu
i dalje sam Kleo
ali Kleo je postala pesnikinja
u čijim rukama su reči delovi slagalice
ne znam da li bi me prepoznao sada
naučila sam da se ne plašim ničega
oči mi menjaju boju
u njima vidim tebe
svaki uzdah, svaku bol
sve je samo stvar krvi, zar ne?
znam da si tu
u nekom drugog obliku
u tinjaju sveće
ili slučajnom vetru
znam da si dobro
i da se više ne plašiš
večnosti
Tamara o sebi: “Moje ime je Tamara Petković. Rođena i odrasla u ovom gradu za koji kažem da je nasmejan grad sumornih ljudi. Pisanjem sam krenula da se bavim iz potrebe da spojim svoje emocije sa svakodnevnim životom. Stidljivo sam počela da ostavljam rečenicu – dve na svojim društvenim mrežama, a potom i pesme i kraće priče. Navala reči iz moje glave je krenula negde 2015. godine i od tada ne prestaje. Ovaj hobi mi je pomogao u nekim teškim životnim situacijama i kada kažem da me je spasio, ne preterujem. Svojim pesmama (kao što ćete videti) ne dajem naslove jer ne volim da ih na taj način ograničavam. Umesto toga, stoje datumi, koji za mene imaju daleko veći značaj. Inspiracija pronalazim u svakodnevnom životu, pesmama koje čitam i slušam, svemu što pročitam, doživim… Ako bih morala da imenujem jednu osobu koja ima veliki uticaj na moje pisanje, to bi bio Leonard Koen.”
Knjigu poezije “Lična mitologija” objavila je u izdavačkoj kući Nova Poetika 2020. godine