02:00
U oku je nosio zlo
drugo je bilo plavo
toplo je nebo more
Ja sam volela dubinu
da se u njoj sakrijem
u tvoj zagrljaj
talase što šapuću
Šteta što sam dubinu videla retko
prizvala me da se okrenem upijam
Ugao sunčevih zraka je slučajan
ume da zarobi obezvredi
došao je na plavo
jednom da pokaže zavara
Horizont se vidi dok je svetla
ambis se ne vidi on postoji
On je u nama za nas
plav
F41
Zašto u tramvaju nema toaleta
svi te gledaju gledaju tvoje telo koje nije tvoje
oni nešto znaju i ne kriju čude se
traže da funkcionišeš izvan iščašenosti
ne znaju neće da znaju
zahtevaju tvoje mesto tvoj prostor
i ne vide ne čuju
srce koje ubrzano troši otkucaje
šake kada traže nemogući položaj
da sakriju drhtavu otuđenost odsutnost
sledeća stanica nije tvoja
ali treba pobeći
od zaglavljenog vremena
isključiti se iz sveta
ti ovde ne pripadaš
u sebi samoj ne pripadaš
tvoje telo je dato drugome
niko ga nema
neko ga je uzeo ukrao
da bi tebi bilo tuđe
PITAŠ ZA OBLIK POSRNUĆA
U ratu draga meso drugačije govori
diše prokletstvom mrtav plod zrelost
Lingua secondii nuovii imperii
ili možda samo zajebancija banalizacija
topos mati domovina ja
de militarizacija nacifikacija humanizacija
Pred oltarom okoštalih jezika
ljubav naša ideologija svoju moć duguje
metafizici odstupanja samrtnicima
koji čeznu prokletstvo ne govore
Na zajedničkom pogrebu izgubio sam
glas noge muk zapakovao sve
u zastavu krv zajedničke prosute utrobe
priče pod pseudonimima zagrljaje kostima
mnogo njih mnogo opštih mesta
neograničeni broj novih ograničenosti
svakako asocira na raskoš
kitnjastost baroknu uzvišenost
topos mati domovina ja
otac porodica ti
mi deca puno dece
prelepi čisti mrtvi
