zemlja pamti rađanje
planine kao da mere nivo Magle
i udaljenost čoveka od sunca
oko sveta je krmeljivo, ali budno
blizina Magle i Skretničara
jednaka je dubini eksera u drvetu
prati ritam pesme za ples
ptice su izgorele na jugu
noći su postale bele
a žena zemlje leži naga
i gleda u nebo
Trenje
svakim naletom je ostavljao tragove
rušio je zidove i pravio brazde
kanalima su rasle signalne cevi
u meni su kljucale poruke o žudnji
mrak utrobe bio je magistrala
podaci su se kondenzovali u lakrimarijume
metro je vozio crni čovek u crvenom
početna stanica – uterus
možda je trenje ljubav
Transformacija kičme
Nulu je probudio zveket lanaca.
Zaslepilo ga je blještavo svetlo
Podnevnih reflektora pustinje
Usne su mu bile suve
Kao posle trećeg džointa
Koji je pušio pre filma za laku noć
Zaspao je spuštenih gaća
Opekotine na udovima
Podsećale su ga da nije slobodan
Bio je očajno sam i ostavljen
Da pregrize svoje okove
I sahrani sunce iza očnih mišića
Kumulonimbusi su bili pratnja
Belom konju koji mu je galopirao
Prema otečenoj glavi
Zažmurio je i zagrizao tetive
Oklop se vukao za konjem
Zveket je rasterao grabljivice
Verižnjača mu se naslanjala
Na kosti lobanje
Vetar bacao kišu kao strele
Kad zaborav ugasi plamen
Pronaći ćeš svoju kičmu
Trgao se iz sna
Na ekranu je iz belog šuma
Izronila karta sa brojem XIII
Ogrtač ili oklop biće izbor
Snažan podržava slabog
I pravo na milosrdnu smrt
Jasna Kinđić
Izbor iz neobjavljenog rukopisa “Bolnica za lutke”.
