utorak ujutru
doručkovala sam rebrasti čips
ručala sedam kajsija
šetala sam gavrila po suncu
i trčali smo i jurili za golubovima
rešila sam ukrštene reči
pričala sa komšinicom preko prozora
i rekla da nikad neću imati decu
pisala sam ti pismo pa sam ga stavila u kovertu
i bacila u wc šolju jer su tu govna kao ti
nacrtala sam plan kuće u čortanovcima
jer bih tamo uzela kuću i pravila ti šnenokle
svaki jebeni dan ma koliko ja mrzela šnenokle
a onda sam možda i zapalila cigaru
i ugasila cigaru
i izbrisala tvoj broj pa ponovo ga ubacila u telefon
jer ga znam napamet i
čitala knjigu o šahu i setila tate koji je umro
i kako je to moguće da ljudi tako umiru
jedan dan ih grliš i deliš poslednje parče gaude
a sledeći oni pljuju krv i
onda sam rešila da ako mislim o tati plakaću do slave
a slava nam je u novembru
i nismo slavili
mi smo komunisti
ja sam navikla da delim
ali tebe da delim sa celim ovim usranim beogradom
gde su beograđani koji misle da su najbitniji
pa onda i dođoši koji misle da su beograđani nešto bitni
ne mogu
ne bih da te delim sa svakom glavom
koja misli da je do jaja ako stavi šljokice
a ne shvata da ne sijaju kao ja kad plačem
jer mi se tad oči bas zacakle
i ružna sam i naduvena ali to sve nema veze
jer sam srećna ponekad
kad odem na primer u pozorište
i sednem u sedmi red deseto sedište
odatle se najbolje vidi
ili srećna sam kad imam krompira i gaude i jogurta
i sve bih to delila sa tobom
ali ti si iz neke druge partije
ne glasamo za isto
odluke
udarila me žena slučajno doduše
dok je pretrčavala ulicu a ja se nonšalantno klatila
s jedne noge na drugu čekajući zeleno
volela bih da sam pokazala veću zainteresovanost
za njenu boju kaputa
odsustvo šminke
način na koji drži tašnu
trenutak u kome je zanemarila da mi se izvini
i ja da budem ganuta time što nije
volela bih da sam mogla očima da snimim napore mojih kapaka
da me održe načelno budnom
ali mene je opčinila crvena boja
koja je u tom momentu označavala nužnu pauzu
na putu do stanice
pa do kuće
pa do ničega
u kome se ništavilo potire
klin se klinom izbija
pauza se pauzom neutrališe
zato pokušavam da dam oduška ovom osećaju
u kom bih najradije stajala jednim kolenom na vodi
a drugim na dušeku na naduvavanje
jedino što je uspelo da se izjednači jeste želja
želja za svim marginalnim trenucima
način na koji kazaljka na satu opšti sa mojim otkucajem srca
volela bih da moje pogrešne odluke ostanu na nivou
neuspešnog kombinovanja čarapa i tašne
utorka kad idem na razgovor za posao
ili na nepromišljeno kalkulisanja odnosa subote i nedelje
to jest alkohola i obaveza
da ostanu na nivou platonskih efemernih situacija
u kojima se ja koketno izvlačim na šarm
ne mogu da podnesem realnost
u kojima moja pogrešna odluka traje duže
od dužine prosečnog hodanja do kuće
kada ne mogu da ne mislim da sam nekome dopustila
da moj sterilan prostor ispuni svojim postojanjem
a da ne pričam o raznim gestovima
od kojih ja ne mogu da dišem posle drugog sprata pešaka
i volela bih da dođem sa nekim uputstvom za upotrebu
jer ovako ni ja sama ne znam šta i kako funkcioniše u meni
posle određene radnje a najviše bih volela da nikad i nisam
rešila da mislim da je u redu da se prepustim
i da bi mi bilo lakše tražila sam sinonime za pogrešno
jesam li ti ikada pričala o momčilu
mačku u mojoj zgradi koji ide u šetnju svako veče
i svake noći se isto vreme vrati
stojim na terasi i gledam ga kako odlučuje da bude poslušan
njemu je nametnuta sloboda a bira zajednicu
volela bih da sam ti dala mogućnost izbora
ništa
boliš me tu negde oko grudnog koša
tu, gde navodno trvde da je duša
tu oko srca
mada
mislim da je to ipak praznina
izvini, uvek ništa pomešam sa tobom
Dunja Petković