Dejt u svemiru
sinoć smo pod kišom meteora
sazvežđa spojili poljupcem
mesec je nežno okrenuo glavu
crna rupa čežnje uvukla je naša tela
izbacila ih u početak Velikog praska
poklonio si mi novu granu vremena
ponela sam je kući da izraste
Rađanja
izrasla sam čista iz tvog sna
desila ti se poput praznika
hranio si me rukolom iz kućne bašte
poželeo moje ruke na tvojoj zemlji
da sade
donose vodu
deci nazuvaju cipele
prizivam te
vrati me u svoja rebra
da iz njih rađam naše pesme
Nesanica
Kad se more giba, prevrćem se u postelji
Umorna kao mesec u noći boje deteline
Čekam jutro da zakrstariš mojim izmučenim telom
Plava haljina
Podočnjaci, vene i kapilari na mom telu
Poput jorgovana u dolini Ibra
Ispod plave haljine skrivam nadolazeću smrt
I tvoju decu koju, bojim se, nikada neću roditi
Plakala sam bez prestanka šest sati
U ogledalu umesto očiju dve punjene paprike. Opet zaplačem. Ovaj put ne zbog tebe, nego zbog svog upropašćenog lica! Da li će ovaj otok ikada spasti? Kako ću ovakva na ulicu?
Utrljavam kremu kružnim pokretima oko očiju. Prstom krećem od kanala do slepoočnice. Prođem ispod obrve. Pravim pokrete kao moja kozmetičarka. Umijem se pet puta hladnom vodom. Ništa.
Jao, naplatiću ti svaku suzu. Ostavio si me kao sažvakanu krpu. Opet se umivam. Čitavo lice me pecka od ovoliko krema i umivanja.
Jao, kako ću ti se osvetiti za ovo. Obući ću novu haljinu i crne čarape. Mirisaću na smilje. Kad budem prišla da te poljubim u obraz, osetićeš kako mi je koža sveža i glatka. Uzeću tuđe dete u naručje da vidiš kako mi dobro stoje deca.
Čas vajanja
Šta radiš to, viče tata
Skidaj te prste s prozora!
Sad sam oprao kola
Dobro, kažem tiho
I krišom zalepim slinu
Srce mi je na mamu
Moja mama nosi roze lak na rukama
Ima kvarne zube
Bole je kosti
Jedva ustaje iz kreveta
Moja mama ujutru na prazan stomak popije
Tri kafe
Popuši pola pakle cigareta
Uveče ponekad popije vino ili votku
U kafanama uvek ostavlja najveći bakšiš
Moja mama nosi crvene čizme
Koje je žuljaju
Pravi se da nije umorna
I da je sve u redu
Mojoj mami mačak spava pored glave
Ona sluša tužnu muziku
Priča o svojim rođacima
Albancima i Turcima
Raseljenim po svetu
Moja mama legne uveče pored mene
Stavi ruku na moje srce
Broji otkucaje
I onda plače
Moja mama misli da je moje srce slabo
I da prebrzo lupa
Mama ne plači
Ne znaš da je moje srce jako
Jako kao i tvoje
Nevena Ilić
Nevena Ilić rođena je 1990. godine u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju (nemački jezik) i Filološki fakultet na katedri za Opštu lingvistiku i holandski jezik. Za vreme studija bila je stipendista nizozemske jezičke unije Taalunie, a usput je pisala filmske i pozorišne kritike za domaće magazine i umetničke festivale kao što su BELDOCS, Slobodna zona, FAF itd. Kasnije se bavila prevođenjem poezije sa holandskog jezika na srpski, i obrnuto. Njeni prevodi srpskih pesama objavljeni su u holandskom časopisu Awater, časopisu za književnost i savremenu poeziju. U okviru izdavačke kuće Treći trg, 2019. godine objavljuje prevod zbirke poezije Lutanje noću belgijske pesnikinje Šarlote van den Bruk. U formi fanzina, objavljuje nekoliko pesama u okviru edicije Lan, Hartija (2024), kao i prevod holandskih pesama u časopisu Erazmo. Radi na ličnom poetskom art-projektu pod nazivom da duže traje. Svoje pesme izlagala je u okviru više zajedničkih izlagačkih marketa. Živi i radi u Beogradu.
