Razglednica, mami, s mora
nad uvalom zalazi sunce
topla krv ljušti se iz materice
klizi niz butine
sliva se u more
iz grudi teče pena
u slapovima
pljušti po belim stenama
nebom i morem plovi brod
ruke mog napuštenog deteta
mašu mi sa broda u daljini.
iza njega ostaje Mlečni put
Penelopa ex machina
imao je 3d mašinu u radnoj sobi
štrikala je fluoroscentnim
plastičnim koncem svu noć
u njenom ritmu vodili smo ljubav.
često sam je obilazila
pazila da se konac ne uplete
ujutru bih pila čaj pored nje, čitala i
gledala na dečje igralište
sada kada me zauvek tamo nema
ljubomorna sam na nju,
zavidim joj što mu je potrebna
bez pitanja obavlja zadatke
sa lakoćom rađa
male plastične 3d figure
Ljubav
tricikl, velika soba, mama
vrtim, vrtim, vrtim
od ponavljanja rastu mi noge
i glava i srce i postajem devojčica
kupatilo, cigareta, krv na ulošku, orgazam
ne zaboravi da zaključaš
to nikad niko ne sme da vidi
rastu mi sise, dlake, panika
u bašti među višnjama
zamišljam svog ljubavnika kako dolazi
i nakon što me zadovolji
kao misao nestane
moj brat je u vojsci,
ljubim se sa momkom koji liči na njega
trljamo se preko pantalona
zaljubim se smrtno
ostavim ga kad se ošiša
pričam, pričam, pričam
neprestano sebe objašnjavam
najjasnije pamtim leta
u kućici sam dojila lutku
sad imam 42, idem na psihoanalizu
možda konačno potraje
Dragana Stojanović
