Nepodnošljivo lako
Kada su kamenja dovoljna mala
žele da budu zajedno.
Gube svoja prava imena
i postaju
pesak.
Posle od njih možeš da napraviš
zidove,
kule
ili šta poželiš.
Postaju oksimoron ̶
meka kamenja.
I možeš lako da iskopaš veliku rupu
između njih.
Pobeđujem
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Letim kao slučajna ptica,
imam više lica
i govorim istinu.
Moja priča će biti prekinuta.
Ja uništavam,
ja povređujem
i pobeđujem.
Revolucija ima samo jednu boju–
crvenu
i uvek kada dolazi
ulice boji sramom.
Ti i ja smo šljapkali u krvi
dostizala nam je do zglobova
kad smo se ljubili.
Istina i laž
se uvek ljube
u vreme revolucije.
Ja ostajem,
ne prestajem,
napredujem,
i pobeđujem.
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Ja imam urođeni talenat
za umiranje
i vešta sam u tome da me nema
i uzeće moje mesto
i uzeće moje meso
i dok mi crvi jedu oči
progledaću
i pobediću.
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Ja pobeđujem,
ja zakone određujem.
Kao osuđenik na smrt
sa cigarom i prevezom preko očiju
ja prebledim
i pobedim.
Ja novo vreme uzgajam.
ja dovodim
ja odvodim
i pobedim.
Ništa ne dajem,
davim se,
predajem se,
sve bogove vređam
i pobeđujem.
Izgubiću se,
ali neću izgubiti.
Ja volim.
Ja povređujem.
Ja zavodim
i pobeđujem.
Pobeđujem.
Nezahvalnost
I šta da radim sada sa ovim pištoljem?
Ne bih želela da zvučim nezahvalno,
ali zaista bih više želela
biciklo,
ili priručnik o gajenju cveća.
Ej, ili psa!
To bi bilo predivno.
Mogli ste jednostavno da me iznenadite tortom.
Bila bih presrećna.
Ali, eto,
ne bih znala šta da radim sa ovim pištoljem,
koji mi toliko ljubazno i brižno gurkate u ruku.
Ipak, zahvalna sam vam mnogo.
I ne brinite se,
sigurno će mi se naći.
Iva Damjanovski
Sa makedonskog prevela Valentina Baktijarević
