paterica
vidim iz kreveca kako je otac dugačak i kako se dugačko budi
u trenutku kada ga veliko jutro postaje svesno
a sunce curi paradajz njemu na jaja
on širi nozdrve i uvlači u sebe dan
uvlači i uvlači celom svojom dužinom:
voz vazduha, prahove mrtve kože
plakar, parket i blago ispod daske
prozore i svetlost i sve sve
noge svoje duge do vilica i pljosnato srce od spavanja
jedino ostalo kao jadac u ovoj uplašenoj rupi sam ja
pošteđen iz ljubavi il’ gađenja
a tako sam hteo u toj njegovoj unutrašnjoj sobi
da živim da se ne rodim
kako naći jug
gde je mnogima toplije i gde pljunu na zemlju nikne grožđe
prvo biti zahvalan što ga gledaš sa vrha severa
zatim skoncentrisano pljunuti uvis
tamo gde pljuvačka pada –
pada na jug!
A ako nemaš pljuvačku ili srca
prospi vodu za sobom dok izigravaš putovanje na jug
voda će prema tradiciji straha i neznanja krenuti za tobom
(jer sujeverje veruje u tebe koliko god ti ne veruješ u njega)
sliti se glatko, glečerski, dakle, prema jugu
sledi je tada, vodu
a sever, kad ga se zaželiš
ogorčeno videćeš da se istopio!
taj zli
zli jug
pre jutra
pare se oba meseca pa je noć vlažnija
pekar ukamenjuje hleb, somune i ostale fetiše
vodu gade ribe, ribu gade soli
(ima mnogo okeana u ovoj soli, misli zidar)
ptice lete tik uz noćni beton da krilima krune nokte
koji su se sinoć posečeni već produžili na nezadovoljnoj babi
(sanjala baba zli kurac pa ustala trudna, zna zidar)
spavam očima tesnim kao da cedim jaje
cigle beže iz zida i on će sutra postati tanji i ređi
kad se probudim zvaću najdeblje zidare
oni će mi reći blizu gustog jogurta kako ide ovaj svet, da je kvar na zidu veoma loš
i neće mi se svideti
uveče, kad se vrate cigle sa meseca, kamena, arhitekte i geometrije
neće više biti mesta u zidu
zadovoljno ću poljubiti klizav otisak zidara sa tetrapaka
a one će popadati kerberima na glave
(od tada se neće više zvati cigle nego slobodne, šapnu zidar
nismo rekli gde je noć najkvadratnija –
pa upravo tu, u krevetu.
A kad je noć najmaternija?
svetlom probodena)
Đorđe Ivković
Iz zbirke Višnje* *Trešnje, Treći Trg, 2019.
