PUTNIK
Imam svemirsko odelo –
putovaću.
Listam vodič kroz galaksiju
za autostopere.
Plešimo haotične misli:
Zove me velika nebeska reka,
zvezde su moje odredište.
Neko vetrovito utočište,
romanse drugih dimenzija.
Još nije otvorena izložba
sudnjeg dana.
Čeka me dodir beskraja,
mene, putnika,
odabranog za opstanak,
za obalu nekog dalekog mora –
da ostavim otiske stopa u pesku,
negde na rubu večnosti.
DOK ČEKAH NA NIRVANU
Otimanje o mesto za trpezom
Uz overen pasoš za Zemlju dvojnika
Gledam čulne usne slepe vajarke
Roneći u sfumato svojih sećanja
Tražeči srce zatvoreno u plavoj kutiji
Dok dva sunca plešu po mojoj koži
Kriči galeb u gradu ko zna kom
Krv peva u pećini lotosa
Kroz tajna vrata u vreme pre tebe
POZIV NA PLES
Zarobljeni u večnosti
Kao pčela u ćilibaru
Kao dan bez kraja
Kad se pomešaju sutrašnjice
Kad se spokoj uskomeša
Dani i noći postanu jedno
Raspu se niti suštine
A mi pozvani na ples supernove
Pred dverima kvazara
Milan Drašković
