Odbačeni (spavaj)…
Ne žali što si disao u teškim vremenima…
Duša cveta u surovim zimama života,
a osveta je kruna od trnja
premazanog tahanom i medom…
Sada, pođi sa svom bistrom pravdom
koju su ti na spavanju ugušili
jastuci puni tuđeg perja za kićenje.
Ja ću doći pod večnom senkom jednog dana
da ti skinem kapi znoja od katatonije,
i leći ću pored tebe da oživimo,
jer ovde smo sve vreme bili mrtvi…
Ja ću doći da ti kažem da sam izbrisao tvoj
mnogocifreni broj iz državnih arhiva,
i da sam ostavio podatke o mirisu tvoje kože,
da me je potom ubio arsenik iskrenih zagrljaja,
i da mi je preostalo snage da sa sobom nosim samo vetar…
Spavaj, sutra ćemo staviti magnet u grudi,
jer ovaj svet je pun gvozdenih srca.
Zidovi
Ovaj svet nema zidova.
Zašto uporno tražiš vrata?
Otvori oči,
nemoj mrzeti sunce zauvek
zbog dva-tri vrela julska dana.
Pusti po nečijim telima blud
koji stežeš u dlanovima.
I zaboravi!
Imaš sve što ti treba.
Tvoja će ostati sva prostranstva
u kojima me nema.
Povrh svih flastera koje su mi
preko usana zalepili
oni što su me napustili –
anđeli, demoni, ljudi…
– stajaće tvoj.
Tvoji će biti zatočeni glasovi,
zlatne igle kroz nekazane reči.
Daj snagu mojoj tišini
i rane ostavi kakve jesu,
širom otvorene duž
meridijana naših bića.
S mesta gde smo ljudi,
isteći će krv.
S mesta gde smo božanstva –
ljubav.
Cena
Jedna žena je jutros
rasprostrla život
na tezgi na Autokomandi.
Njene patike,
izlet do Vodna,
patike muža,
vikend u Mavrovu,
omalele cipelice sina,
prvi dan u obdaništu,
iznošena crvena haljina,
nezaboravna večera u restoranu,
bokal za vodu,
žagor porodičnog ručka
– sve na prodaju!
Nekoliko prolaznika zastalo je
privučeno smehom
koji je ječao iz
izloženih predmeta.
Niko nije imao dovoljno para
da ga kupi.
Josip Kocev
Prevod sa makedonskog: Biljana Andonovska
