RAZGOVORI
Sedimo Prošlost i ja na jednoj klupi u parku i bacamo hleb golubima.
Prošlost mi sve vreme nešto govori, ne zatvara usta. Plus, sve vreme ponavlja, jedno te isto. Plus, Prošlost je jedno ogromno debelo stvorenje sa visećim stomakom i majicom na bretele. Zauzima skoro celu klupu. Mogu samo da se pravim da je ne primećujem.