11.
Sreten ju je kradimice uneo u svoju sobu. Uzalud se trudio da je od mene sakrije. Kako je mogao da bude toliko naivan i da pomisli da će ta stvar proći pored mene tek tako? Video sam je samo na tren. Iako ju je obmotao teksas jaknom, vrlo dobro sam znao šta drži u rukama. Zar je moguće?
Ceo dan sam ga izbegavao i sklanjao mu se sa očiju. Bio sam nestrpljiv. Napokon, kad je bez pozdrava otišao u školu, ušunjao sam se u njegovu sobu. Zavirivao sam u svaki ćošak. Sigurno nije u zemlju propala. Tu je negde. Uradio sam ono za šta sam mislio da nemam hrabrosti: otvorio sam vrata regala! Prethodni put kad sam to nesmotreno učinio, Sreten me je jurio po dvorištu, oborio na zemlju, seo mi na stomak, pritisnuo mi ramena kolenima i kljukao me smrdljivom travuljinom, koju je besno čupao zajedno s busenjem vlažne zemlje. Usta su mi bila puna gorkog i bodljikavog korova. Nemo sam plakao. Mislio sam da ću se ugušiti. A onda sam čuo očeve korake. Trčao je kroz zasade paradajza. Mlatarao je po vazduhu vitkom drvenom tačkom. Sreten je u poslednjem trenutku uspeo da umakne razjarenom ocu, koji je vitlao štapom poput Tora, sina Odina. Brat se nakon tog slučaja nekoliko dana krio kod baka Vide i deda Georgija. Mislio sam da nakon te neslavne epizode više nikada neću skupiti dovoljno kuraži čak ni da zavirim u njegovu, za mene zabranjenu, sobu. Ipak, radoznalost je danas pobedila svaki strah.
Otvorio sam tiho vrata regala od bele iverice. Tu je! Bila je i dalje umotana u „POP 84” džins. Otkopčao sam metalnu dugmad i ugledao izazovno, rumenosmeđe telo. Nisam se usuđivao da je dodirnem. Gledao sam u nju kao u neko čudo. Bila je vredna divljenja. Ko zna koliko dugo sam je opčinjeno posmatrao. A onda sam osetio bratov topao dah na mom golom vratu. Ukočio sam se, užasnut onim što sam znao da neminovno sledi. Rekao je: „Zatvori!” Nisam se usuđivao da ga pogledam u oči. Zatvorio sam vrata regala. Rekao je: „Izlazi!”
Istrčao sam iz sobe. U dvorištu sam primetio da se vreme naglo promenilo. Jutros je bilo sunčano. Više nije. Drhtao sam od hladnoće i straha. Flok mi se vrzmao oko nogu. Čučnuo sam i pomilovao ga po klempavim ušima. Moj pas se izvrnuo na leđa. Sreten je ćutke prošao pored nas. Obukao je izbledelu teksas jaknu. Uzjahao je tatin „rog maestral”. Pedale i lanac su zaškripali. Duga kosa mu se blago vijorila na prolećnom povetarcu. Bicikl je poskakivao po kaldrmi. Gitaru je prebacio preko ramena. Držao ju je za vrat. Po njenom golom telu počele su da dobuju krupne kapi kiše.
Srđan V. Tešin, Mokrinske hronike, Arhipelag, 2021.
Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) je studirao filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče.
Objavio je dvanaest knjiga.
Važniji naslovi: Sjajan naslov za pantomimu (1997), Antologija najboljih naslova (2000, 2013), Kazimir i drugi naslovi (2003), Kroz pustinju i prašinu (2005, 2008), Kuvarove kletve i druge gadosti (2006, 2014, nagrada „Borislav Pekić“), Ispod crte (2010, nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, najuži izbor za Andrićevu nagradu), Priče s Marsa (2015, najuži izbor za književnu nagradu „Zlatni suncokret“ i Andrićevu nagradu), Gori gori gori (2017) i Moje (2019, uži izbor za nagradu DKSG za najbolju knjigu nefikcijske književnosti).
Objavio je knjigu priča za decu i razmažene roditelje Luka kaže (2020, Nagrada grada Niša „Maleni cvet“ za knjigu godine za decu i mlade).
Priredio je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča.
Roman Kuvarove kletve i druge gadosti preveden je na slovenački i na makedonski (dva izdanja), roman Kroz pustinju i prašinu na nemački, a zbirka priča Ispod crte na makedonski. Roman Gori gori gori je objavljen u Hrvatskoj.
Po odlomcima iz romana Kuvarove kletve i druge gadosti mađarski umetnik Geza Ric (Ricz Géza) nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu Symposion (2009).
Drugi program Radio Beograda je 2012. godine, u okviru serije Radio igra, premijerno emitovao radio dramu nastalu prema romanu Kroz pustinju i prašinu, u režiji Zorana Rangelova i u radijskoj dramatizaciji Ivana Velisavljevića.
Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika.
Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Njegova priča Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?, iz zbirke Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američkog izdavača Dalkey Archive Press.
Dobitnik je Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine.
Član je Srpskog PEN centra.
Živi u Kikindi.
