Buduća
Draga moja Prošla, verovala ili ne, ne bih se vratila u tvoje godine, u četvrti gimnazije, ni da mi zlatom plate. Kad se samo setim svih nedoumica, rastrgnutosti između bolne želje za prihvatanjem i besnog otpora kompromisima, bez kojih od prihvatanja nema ništa… Uh, neka hvala. Mora biti da mladost ima svojih prednosti, ali ja ih se nešto ne sećam. Samo potpune zbunjenosti i nesnalaženja. Sad ti, s ove distance, mogu reći da si me razočarala samo time što svoju uobičajenu tvrdoglavost nisi ispoljila kad je bilo najvažnije – kad je trebalo birati životni poziv. Neću više da ti držim pridike, dovoljno ćeš sama sebe ceo život šutirati u zadnjicu zbog toga. Jeste, kompromis koji ćeš napraviti koštaće te celoživotnog prebacivanja samoj sebi što nisi zapela svom snagom i suprotstavila se svima koji su te obeshrabrivali i potcenjivali tvoj izbor. Osećaj krivice pohodiće te svako malo i mamiti da ipak pokušaš, ali mirenje sa izvesnošću da od toga nema ništa ostaće, nažalost, zadatak za tebe Buduću. Da, toliko dugo će trajati dok ne spoznaš, celim svojim bićem, da treba da otpustiš tu želju i neutemeljenu nadu. Ne zato što je to izvan tvoje moći, dokazaćeš ti, u brojnim arenama, da možeš mnogo više od toga, već što, zbog nečega, tvoj životni put nije vodio u tom smeru. Na nekim stvarima se prosto ne isplati insistirati. I nije luzerski odustati od želje koja ničim ne uzvraća tvoj žar i angažman. Otvoriće ti se, mada mnogo, mnogo kasnije, a i tada samo nakratko, prostor za ostvarenje tvoje, ispostaviće se, još veće ljubavi. Iskoristićeš tu priliku, munjevito šmugnuti kroz ta, jedva odškrinuta vrata i grunuti u tu novu dimenziju, radeći pomamno i nezaustavljivo, koristeći svaki slobodan trenutak i svaki retki nagoveštaj tišine, ne bi li nadoknadila propušteno. Tuga i nemir u duši vrlo često će te pohoditi, a nedostatak uporišta sa kojeg bi krenula u borbu protiv njih dodatno ti duvati suludi vetar u leđa. Neke stvari, nažalost, nećeš moći da nadoknadiš, koliko god se trudila: autorsko sazrevanje kroz greške, naivne početničke zaplete i rasplete, nevešto razvijanje likova, rast do punog iskorišćenja svog stvaralačkog kapaciteta. Lupetanje i svakojake manjkavosti onda kad im je prirodno vreme. Ovako ćeš biti osuđena na sneg u proleće, sazrevanje po ubrzanom postupku, greške i naivno provaljivanje onda kad bi već, da si na vreme počela, trebalo da imaš uveliko izgrađen stil, moćnu i izbrušenu rečenicu, punu kontrolu nad celim procesom. Ali, eto, nisi na vreme počela. Tough life, babe. Sad ćeš morati dvostruko brže da trčiš, dvostruko žešće da grabiš, dvostruko pažljivije da slušaš. I tvoj oprez moraće da bude dvostruk, jer ona vrata su samo odškrinuta. I to jedva.
A znaš šta, ti, Sadašnja, kojoj zapravo dugujem najvažniju poruku? Tebi i ovom sadašnjem, neponovljivom trenutku koji večito zanemarujemo, do kojeg ne stižemo, beznadežno zaglavljeni u prošlosti, ili kroz koji nesmotreno protrčavamo u pokušaju da predvidimo budućnost i zeznemo sudbinu. Kao da je ikad iko uspeo u tome.
Dakle, želim da znaš: mnogo mi se sviđaš. Baš takva. Daleko si od savršenstva, bez dileme, ali koga to savršeno uopšte zanima? Više ti pasuje snažna, a istovremeno i krhka i lomna, prenaglašena i patetična, svega prepuna rečenica Salmana Ruždija, sintaksička bomba iz koje emocija i patos kipe na sve strane, nego brižljivo negovana i besprekorno složena, samo najiskrenijeg divljenja dostojna, božanski izbalansirana reče nična konstrukcija Umberta Eka, kojoj nemaš šta ni dodati ni oduzeti. E, ti si, ne bilo poređeno, baš ta Ruždijeva rečenica. Jedinstvo milion suprotnosti. Abonos i slonovača. Zbunjujući spoj svih mogućih uticaja u kojem se može naći po delić od svega što je iko ikad u životu video i čuo. Čvrsta i hrabra pancir dama i neodlučna plašljivica, rasplinuta i fokusirana, ali sa srcem na pravom mestu. I dalje, vidim, klinački začuđeno trepćeš na strahote kojima obiluje naša zajednička depresivna svakodnevica. Ostali su davno oguglali na takve pojave, ali ti nemoj. Ne daj da ti postane svejedno. Jer samo je svejednoća kraj svega. Kraj ljubavi, zajedništva, stvaranja, života.
Sonja Ražnatović
Odlomak iz romana Exit – Restart, Rende, 2021.
Sonja Ražnatović rođena je 1969. u Titogradu. Diplomirala je 1995. na Tehnološko – metalurškom fakultetu u Podgorici, a magistrirala na Ekonomskom fakultetu u istom gradu. Autorka je romana Jana, samo privremeno u Bloku 9 kao i Exit – biti drugačiji, ipak!, bila je i kolumnista crnogorskog dnevnog lista Pobjeda.
