Pesma kao slatko od jagoda
Brzo mi dajte neku crno- belu šaru,
od nje ću odmah napraviti dugu
i postaće šašava i vedra.
Dajte mi šašavu dugu,
pa ću od nje napraviti sladoled u kornetu.
Dajte mi neku baru da zatalasam čudesni okean,
sa sve morskim zvezdama i sirenama
koje pevaju snove kao slatko od jagoda.
A u bari čarobna žaba
od koje se može napraviti princ,
sa pegicama na nosu,
pa kada ih spojim i povežem,
napraviću dijamant.
Jer i kada pada kiša,
ja sam sunčana priroda.
Kolibri
Ako tvoja ruka slika
tanke niti na mojim stopalima,
onako kako kanom crtaju u Egiptu i Maroku,
tada će svaki korak biti unikat.
Ako stavim ruku na grudi,
komadić srca taj izbrušeni dijamant,
ne traži ga
jer meni pripada.
U mojim grudima
srce udara toliko snažno
kao kod sićušnog kolibrija.
Toliko snažno.
Poneka suza, kao kap vode,
može da utiša vatru koja bukti.
I ta kapljica iz oka je okean
u kome nesvesno živimo.
Ne daj mi da zaspim
jer uginuću.
Nekada pričamo toliko,
koliko samo…
da sakrijemo ono što tišina govori.
A retki je čuju.
Jer tišina je retka i sveta
i od nje se plašimo kao košuta
koja bi ostala bez svojih tufni.
Jer ako je osvojimo, pobedićemo sebe,
A i ne znamo da li držimo čvrsto strelu u svojoj ruci.
Fado i trešnje
Fado, da, moj si fado,
Fado koji skida oklop sa srca.
Ti možda imaš snagu da praviš
i najtananiji khatam kari.
Ne brini jer i ti i ja znamo
da negde ćeš kao nagradu dobiti nakašljavanje,
a negde aplauz.
Fado, da, ti …
Ti moj si fado.
U tebi je i seta i čežnja i melanholija
i sve strastvene udaraljke Afrike.
U tebi je i tužna poezija jedne luke
I obnažena tajna Istoka.
Fado, ipak negde svira…
A ti i ja …
I vino, masline i voće.
Tatjana Jakić
Tatjana Jakić rođena je 1981. godine u Beogradu, gde živi i radi.
Bavi se novinarstvom i tekstovi su joj izlazili u više časopisa.
Dugi niz godina proučava astrologiju i metode samopoboljšanja i samorazvića. Autor je knjige „Zabavni vodič kroz astrološke znake“ i knjige „Nemoj da mračiš, počni da zračiš“. Piše poeziju koja je učestvovala na različitim manifestacijama i objavljivana je u različitim zbornicima i zbirkama na području eks- Jugoslavije. Autorka je srpsko- francuske zbirke poezije „Roze Kadilak“. Knjiga Roze Kadilak je imala bogat umetnički život i podržana je od različitih internacionalnih kulturnih centara.
Nastupala je u jednom od prvih alternativnih teatara u eks- Jugoslaviji.
Živela je u Francuskoj i Italiji. Etički je vegetarijanac.
Aktivno se bavi sportom, a omiljena aktivnost su joj šetnje sa psom Arijem.
Un poème comme une confiture de fraises
Donnez- moi une arabesque noire et blanche
Et je la transformerai tout de suite en arc-en-ciel
Qui sera curieux et amusant.
Donnez moi un arc-en-ciel bizzare
Et je le changerai en une glace dans un cornet.
Donnez-moi une flaque d’ eau pour y agiter
Un océan mystérieux,
Avec toutes ses étoiles de mer et ses sirènes
Qui chantent leurs mélodies,
Comme si c’ était de la confiture de fraises.
Il y a aussi une grenouille
Dans la mare
Qui pourrait être transformée en prince
Avec des taches de rousseur sur le nez.
Quand je les aurai assembles
Ils deviendront alors un diamant.
Lorsqu’ il pleut,
Je demeure la nature ensoleillée.
Le Colibri
Si de ta main, tu traces
Des fines lignes sur la plante de mes pieds,
Comme on le fait en Egypte ou au Maroc,
Chacun de mes pas sera alors unique.
Si je mets la main sur mon cœur …
Cette particule de mon cœur, ce joyau ciselé,
Ne le charche pas…
Car il m’ appartient.
Dans ma poitrine,
Mon cœur bat très fort, comme celui d’ un colibri menu.
Tellement fort …
Une larme, telle une goute rosée
Peut appaiser le feu qui flamboie.
Et cette goutte, de notre œil est un océan
Dans lequel on vit sans en être consiets.
Ne me laisse pas m’ endormir,
Car je périrai.
Parfois on parle tellement,
Au pont de …
Cacher ce que le silence dit.
Peu nombreux sont ceux qui i’ entendent.
Car le silence est rare et sacre
On l’ appréhende comme une biche qui aurait perdu ses taches
Pourtant, si on le conquère on vaincra soi même
Sans même savoir si on tient fermement
La fleche dans la main.
Le Fado et Les Cerises
Le fado, oui tu es mon fado
Le fado qui enlève l’armure de mon cœur.
Tu as peut- être la force de produire
le plus fin khatam kari.
Ne t’ inquiète pas, car nous savons toi et moi
que tu recevras quelque part comme récompense
un toussotement
Et ailleurs, des applaudissements.
Le fado, oui, toi …
Toi, tu es mon fado.
Il y a en toi de la tristesse, des souhaits et de la
mélancolie
Et toute la passion des instruments de percussion d’ Afrique
Il y a en toi la poésie morose d’ un port
Et le secret découvert de L’ Orient
Le fado on l’ entend quelque part …
Il y a toi et moi …
Et du vin, des olives et des fruits.
Poème de Tatjana Jakic
