Romani Harukija Murakamija ispunjeni su muzikom, a svaka njegova knjiga dođe kao svojevrsna preporuka i plejlista. Nisam pročitala apsolutno sve što je napisao, ali ono što jesam je zaista pokazatelj koliko japanski pisac voli dobar zvuk i koliko shvata značaj prožimanja svih umetnosti, ne samo književnosti i muzike.
Oni koji pomnije prate njegov lik i delo znaju da je pre nego što je postao pisac, bio vlasnik džez kafea. U knjizi Pisac kao profesija kaže:
“U to vreme sam bio opsednut džezom (i danas ga često slušam) i bila je to vrlo jednostavna, u izvesnom smislu čak lagodna ideja da ću od jutra do mraka samo slušati muziku.“
Ljubav prema džezu je utkao u svoje romane, pa tako njegovi likovi slušaju Džona Koltrejna, Majlsa Dejvisa, Telonijusa Monka, Djuka Elingtona… Pored džeza, Murakami je i veliki fan Bitlsa o čemu posebno svedoči Norveška šuma i to nije jedini roman čiji je naziv inspirisan muzikom – Južno od granice, zapadno od sunca preuzet je iz pesme South of the Border.
Među žanrovima koje nam preporučuje između redova našlo se mesta i za klasiku (pogotovo u delu Ubistvo Komtura gde se iznova vraća na Mocartovu operu Don Đovani). Murakami poseduje zavidnu kolekciju ploča.
Japanski pisac često ističe kvalitet i značaj vinila što takođe prenosi na svoje likove koji najčešće slušaju muziku putem gramofona. Možda je ipak u romanu Kad padne noć najviše stavljen fokus na muziku. Likovi dosta diskutuju o različitim pravcima, o sviranju instrumenata i o kvalitetu zvuka, pa tako junakinja Mari u jednom trenutku kaže:
“I moj ujak je imao mnogo ploča. Govorio je da nikako ne može da mu se dopadne zvuk CD-a. Uglavnom ploče sa džez muzikom. Često mi ih je puštao kad sam odlazila kod njega u goste. Tad sam još uvek bila mala i nisam se razumela u muziku, ali sam volela miris starih omota, pucketanje ploče kada se igla na nju spusti.“
Murakami razume značaj muzike za čoveka, ali i za izgradnju atmosfere. Prenoseći muziku na svoje likove, čini ih stvarnijim i opipljivijim. On veruje da muzika postoji da usrećuje ljude, ali i da ih menja iz korena. Muzika priziva sećanja, vraća neka mesta, ali nas i premešta iz stvarnosti. Upravo je to ono što doprinosi i magijskom realizmu u Murakamijevoj književnosti.
Kada mi se prvi put javila ideja da napišem tekst o muzici u romanima japanskog pisca, želela sam da idem redom da ispitam svaku knjigu sa police i da izvučem pesme koje se spominju. Već posle prvog pokušaja sam shvatila da je to, zasad, vremenski nemoguće. Srećom, postoje vredniji (neću reći zaludniji) ljudi od mene koji su napravili plejliste. NTS radio je na Mixcloud-u izdvojio tri dela koji ukupno traju preko sedam sati i koji se sastoje samo od muzike koja se spominje u Murakamijevim romanima. Ništa, pravac na slušanje!
