Bila je zdrava. Curica. Riđokosa poput majke i nane. Odlučila je Hasna i koje će joj dati ime. Lijepo ime. Zvaće se Amila.
Učenje.
Sve su nas naučili. Da kažemo dobro jutro, dan i veče. Da ne okrećemo leđa komšijama. Da svakoga ponudimo sladoledom i jagodama. Da nosimo pernice, puštamo zmajeve, čitamo priče, čekamo se iz vrtića i jedemo viršle, sa jajima. Da se razdevičimo, samo iz ljubavi, završimo škole, fakultete, one koje volimo. Ne prkosimo životu, idemo na fešte, poštujemo, boju, rod, slavu i veru. Da katkad ubacimo J, a nekad izbacimo. Ne koljemo, ne rasparamo srca, ne pišemo po zidovima: ubij brata, živela žica! Samo levo da mislimo, o ravnopravnosti, pravdi, sporoj, ali nedostižnoj.
Dao sam otkaz na mesto prodavca u prodavnici zdrave hrane. Imao sam poslednju platu i nešto više od mesec dana da izdržim s tim novcem. Doneo sam odluku da u tom periodu ne radim ništa. Evenutalno da pregledam sajt za zapošljavanje jednom, dvaput nedeljno i pošaljem radnu biografiju na nekoliko imejl adresa. Nešto će već naleteti. Izležavao sam se na dnevnom svetlu. Uveče sam odlazio do Kompromisa, kafića smeštenog nedaleko od moje zgrade, pio i zapisivao misli u telefon.
Ljudi iz divljine
Nikome iz njezine prošlosti još nije palo na pamet da ona živi na napuštenoj jahti nasukanoj na obali otoka. Napokon je bila sretna. Posjedovala je valove što su zapljuskivali pramac broda, borovu šumu iza leđa, sjajne guštere i kukce koji šušte u travi, sunce, zrikave, tople noći. Pobjegla je od života na kopnu. Tamo nije vjerovala u ljubav niti u prijateljstva. Istina, bilo je odbljesaka sreće, ali to je više nije moglo zadržati.
Potrošili smo sve lijepe upaljače
Rečenica titra na ekranu mobitela. U velikoj su sobi jedino svjetlo šarene lampice na zidu. Na podu popijena boca vode, napola pojedena vrećica čipsa, prazno pakiranje žvaka, omot čokolade, ištekan punjač za mobitel i laptop. Ona leži na bračnom krevetu samo u prevelikim gaćama. Nije ni važno kako izgleda, važno je jedino to da sve navedeno vjerojatno neće pokupiti s poda još sljedeća tri dana. Prozor je širom otvoren, ljeto je i zavjesa nije navučena. Noć je i najgore što se sada može dogoditi je neka pjesma Loua Reeda iz daljine.