astronaut

Sedi u sobi koju su za nju odabrali dok se još nije ni rodila. Nadvijena nad knjigom, pridržava lice šakama. Dosađuje se, sto je nizak i nema prostora da mlatara nogama, niti da se zaljulja na stolici. Knjiga joj se gadi pod prstima, papir je hrapav i žut, rečenice su mrtve, a crno-bele slike odurnih vojskovođa izazivaju u njoj mučninu. Zamišlja sebe na sutrašnjem času kako prkosno odbija da radi zadatak, kako istresa sadržaj školske torbe u kantu za smeće i odlazi. 

CRVENI ŠAL

Na vrhu devetog brda od obala Dunava, na zelenoj zaravni između starih i tek olistalih stabala jabuka i šljiva, usamljeno su stajale oronula štala i bela kuća sa malim prozorima i teškim drvenim vratima. Iz dimnjaka na potamnelim crepovima obraslih mahovinom i lišajem, i zimi i leti, do oblaka i ptica, vijorila se siva traka. Ispod streha kuće gnezdile su se laste a danju su na tavanu spavali slepi miševi. Mačka se izležavala na kamenom stepeniku iza štale dok joj se sunce presijavalo u crnoj dlaci. Devojčica duge, guste, crne kose i svetlozelenih očiju pomazila je sunce i legla kraj mačke. Mačka je sanjivo otvorila oko i lagano ga zatvorila kada je ugledala devojčicu. Povetarac je iz štale sa mirisom krava doneo i miris miševa do njene njuške ali je čekala da padne noć da se poigra sa njima. Devojčica je čula njihovu ciku i znala da će uveče čuti i posmrtne krike. Lagano je sklopila oči.