VII.
hodati uz vodu
hodati dok noge mogu
hodati kad sjene odu
trčati uz more
trčati koliko te krila nose
trčati kada su noge bose
ŠAHOVSKA
U kapuljači signal noći
šahovskom pločom pulsira grad
a na izlazima grada svjetlo se lovi
u niše neonskih reklama
bande šaketaju pustoš, po svemiru
tuku ratovi staroga kova
rijeka iz crte dignuta u nož
takva je noćas hidraulika grada:
slabija tijela izručuju se vodi
uzimam zalet i krećem u L
lakoćom skakača
A3-B5
***
Događa se to valjda. Ponekad. Onda kada se iluzija skoro da gubi, kada pritajena punoća sekunde biva na izdisaju. Događa se to da se stvari na tren učine jasnim.
Jeroen je sa probadanjem u oporavljenom ramenu osjećao jasnu promjenu vremena. Od kada je ranjen, onoga dana ispred zgrade više mu nije neophodna vremenska prognoza.
„I to je valjda neka prednost.“
Pomislio je za sebe, hvatajući obrise lika na staklenim vratima nasuprot njegovog pisaćeg stola.
„Nepoznat lik?“
„Da, definitivno.“
„Ali nekako, na neki čudan, instinktivan način mi prepoznatljiv. Jedino ova brada mi nekako strana“
Razgovarao je sa sobom.
Načini ljubavi
svaki put kada ti se obratim
imam osećaj da sam nešto izgubila
osvrćem se oko sebe i prevrćem džepove u potrazi
napipavam svega manje
ne znam ni šta sam imala ni šta smo sada mi
svi prizori rata o kojima sam čitala bili su smešteni u jednu istu kolonu
tebi o tome nikada nisam pričala
nisi pitao nisam želela da misliš da imam grešku
da su mi potrebni stručniji razgovori
a i kad su mi bili potrebni lakše je
pričati o stresu na poslu, gužvi u prevozu, ekološkoj katastrofi u kojoj smo,
manjku samopoštovanja, opsedajućim mislima tragedije, nedostatku komunikacije
nerazumevanju
STRAST
Kada se vraćala kući, nešto poslije ponoći, on je i dalje bio naslonjen na ulični stub. Više od tri ili četiri sata nije se pomjerio.
Dok je prolazila naizmjence je usisavao i isisavao usnice. Proizvodio je neartikulisane zvukove, nalik životinjskim. Drhtavim rukama raskopčavao je prvo košulju, zatim pantalone.
Osjetila je tapat njegovih koraka. Bili su joj sve bliži, a dahtanje sve jače.
Na koncu se zaustavila.
Nekoliko trenutaka su mirovali. Zatim se okrenula, odlučna agoniju okončati. Njegove zjenice luđački su kolutale. Od radosti.
Odjednom nešto je izronilo na površinu mraka. Jajast oblik bijele boje lebdio je pred njom i njihao se tamo-ovamo. Sve brže i brže… I njegovo lice počelo se kretati prateći bjelinu… Učinilo joj se da sada on visi na koncu.
Ruka se u zraku zaustavila. Ispred nje nije bilo nikoga i ničega.
Zbunjena, dodirnula je svoje lice. Bilo je stvarno.