Bolaño u Blanesu
ta mlada Njemica na rolama
u crvenim tajicama
sa Sony discmanom u šaci
i cigaretom među drskim usnama
Beležnica
Pletenica
Jurio sam dugo za svakakvim svakodnevnim kosama.
Lomio svoje prste njima
ili za njima
pravio budalu od sebe u cvećarama.
Svakoj sam kupovao drugi cvet
skratite stabljiku, govorio sam cvećarkama
i ako možete vežite cvet za čokoladicu
tu, eto baš tu i mašnu napravite.
Šašavi dečko, je l to za devojku neku, pitale bi
Jeste, jeste, odgovarao sam
za kao devojku.
I
Ovo je dobar grad, dovoljno velik da lako možeš biti ono što jesi – najobičniji niko. Parkovi su ovdje moji. I ulice. Samo sam zrno beskrajne pustinje, jedan od mnogih. Moji su i bulevari koji svake noći mame, dok muzika samo dodaje prave melodije, neophodne za krah melanholije. Iznova se budim u tuđim krevetima, gubim tuđe odluke, gledam napukla tuđa jutra. Posmatram tebe.
