odlasku
ne bežim od sebe
bežim od svog odraza
sedam u auto
sa nepoznatim čovekom
dajem adresu
u drugoj zemlji
pitam kada treba da platim
on kaže kad stignemo
krišom slikam registarske tablice
kao da to nešto vredi posle
pomislim da ni ne znam kome bih poslala
gledam imena gradova
pomislim kako sam blizu nekih
koje nikada nisam videla
a ja opet obilazim iste
navika je jeziva bolest –
uverenje da se nešto može doživeti
na drugačiji način ako si stariji
ili ako pokušaš još jednom
levitiram u međuprostoru
satkanom od pokušaja i poraza
kasnije se ispostavi da su to sinonimi
i da je to kretanje
samo iluzija
kao i moje uverenje
da će ćeš reći
nemoj da ideš
ili idem ja sa tobom
pesmi
ceo život pišem jednu pesmu
menjam poziciju
perspektivu
menjam mesta dešavanja
izobličim stihove
ubacim loše metafore
nekad još lošija poređenja
gradiram ono što osećam
ili što sam osećala
distanciram se
ili se previše približim
nikad na pola
skliznem u patos
ljudi mi govore
da ih proganjaju moji stihovi
dobijem želju da kažem
i mene
ali uspem da izgovorim samo
nesigurno hvala
ne umem da se oslobodim nesigurnosti
ako prestanem da pišem jednu pesmu
tebe više neće biti nigde
i to što postojiš
to nisi zaista ti
to je neko ko liči na tebe
neko ko je odrao tvoju kožu
i navukao je na svoje telo
koristi tvoje ime
da se lakše razračuna
sa svetom
i sa mnom
ako prestanem da pišem jednu pesmu
mene više neće biti nigde
to neko drugi
piše
o onome
što mu ne da
da živi.
sebi
iskreno verujem da ću prestati da plačem
u gradskom prevozu
na filmove sa srećnim krajem
i na one sa tužnim
između starih zgrada
u hodnicima
čekaonicama
redovima u supermarketu
neko mi je jednom ispričao priču
o devojčici koja je toliko plakala
da više nije imala suza
i rekao da je to podatak
iz nedeljnih novina za decu
rubrike jeste li već čuli da
ili kako se već ta rubrika zvala
poverovala sam tada
kasnije mi je bilo teško da verujem bilo kome
kamoli priči iz novina za decu
koje izlaze toliko dugo
mora postojati nekakav dogovor
čim toliko traje
meni ništa nije trajalo toliko dugo
pa ni ja sama
ne znam koliko trajem
ovakva
u ovakvom obliku
i koliko ću
uopšte
ovakva
Trajati
Mirjana Narandžić