Fotografija: Miroslav Chucha
KRATKA PESMA O SNU
vodiš me u Igalo
zamisli, mene, u Crnoj gori
Igalo zvuči svetski
ali to sam sanjala
danas je dan za vožnju kolima
idem tamo gde me niko ne čeka
to je kao kad posle proslave
ideš kući
i obuzmu te male tuge
umerenost nemaš
u svemu što radiš
to niko ne ceni
i uopšte mi se ne ide u Igalo
jebem ti Igalo
idi sam
NE DAJ BOŽE
mene kad boli
ja znam kako sa tim
poznajem svaki lek
preko hajdučke trave do akupunkture
mada često kad me boli unutra
ja ne znam kako sa tim
i onda ne čeprkam
nekad je bolje da ipak ne ideš
duboko u sebe
možda ispadne plišani zeka
maramice
sveska iz srpskog iz srednje škole
ili
ne daj bože TI
samo ne daj bože TI
mene kad boli
ja znam kako sa tim
i zato
hajde boli me spolja
samo nemoj onde
gde ne znam šta ću
TAJ MOMENAT U DANU
shvatiš da je sve prošlo
onda kada možeš normalno da slušaš Cavea
a da ne izjeda
tada nemaš osećaj da će srce da ti iskoči
od netrpeljivosti
telo ti se ne trese
shvatiš da je sve prošlo
kad primetiš da iz pakle više mahinalno
ne vadiš dve cigarete
već samo jednu kako zapravo i treba
shvatiš da je sve prošlo
kad ne uhvatiš sebe da bacaš pogled
po starim spisima
pesmama i pismima
tada poželiš samo da ih ostaviš u poslednju fioku
shvatiš da je sve prošlo
kad sediš u restoranu
i nemaš osećaj da neko fali
sa desne strane
nego sam ispijaš svoje vino
shvatiš da je sve prošlo
kad nemaš strah od buđenja
dogodi se taj moment u danu
kad shvatiš da treba da napišeš da je prošlo
Kris Gavrić rođena je u Beogradu decembra 1997. godine. Od detinjstva je vezana za Rijeku gde je provodila najlepše vreme i uvek joj se rado vraća. Studira glumu na Fakultetu dramskih i filmskih umjetnosti. Najviše voli psa Ničea, dobru mjuzu, tople zagrljaje, svoje gene i čokoladu.
