ZABORAVIĆEMO
Zaboraviću kako ti je mirisala koža
Ti kako si tonula u moj vrat
Zaboraviću tvoj smeh na moje reči
A ti moj glas koji si volela u trenutku nakon sna
Zaboraviću da sam bio najveći
A ti da si bila najbolja
Zaboraviću da si mi držala ruku kad nije niko
A ti da sam bio tvoj neko
Zaboraviću da si šaputala ”Zauvek”
A ti odgovor ”I jedan dan više”
Zaboraviću da nam vreme ne može ništa
A ti da možemo ili moramo sve
Zaboraviću tvoje slabašno telo
Tebe mokru od temperature
A ti moje ruke koje mirišu na pomorandže
Prste crne od kestenja
I onaj prvi sneg koji miriše na našu ljubav
PISMO
Draga Ana
Pišem ti jer te jedino
Tokom pisanja imam
Ovo je najhladnija Moskva ikad
Premda je tek oktobar
Ali bez tvojih dodira
Sve ove zlatne nijanse
Moskovske jeseni
Ne bi mogle da se uporede
Sa bojom tvoje kose
Oprosti što ne znam da ti
Kažem ništa više
U noćima kao što je ova
Kad mi sve tvoje nedostaje
NEKI TUĐI SNEGOVI
Neki tuđi snegovi sad padaju
Neke nove ljubavi se rađaju
Neke druge usne se tebi raduju
A oni isti prolaznici se
Novim parovima osmehuju
I opet sam sam
I opet izgledam
Trošno kao poneka
Kuća iz posleratnog perioda
I opet ti ime graviram
Noktima na zaleđenom staklu
I opet u onom istom mraku
Pokušavam da saznam ko dobija
Ako oboje gubimo ovu bitku
Tražim nekog trećeg
Pobednika za rastanak
Krivci smo svakako nas dvoje
Igram se pahuljama
Kad već ne mogu sa tvojom kosom
Provlačim prste među njih
Stapaju se sa dlanovima
I nestaju kao da nikad nisu
Postojale, kao ti i ja
Jutrom će sneg
Pročistiti ovaj zagađen vazduh
I sve što je meni od tebe ostalo
Marko Todorović rođen je 14. Novembra 1995. godine u Valjevu gde je završio osnovnu i srednju školu. Nakon toga upisuje Fakultet savremenih umetnosti, odsek gluma. Diplomirao je 2018. godine u klasi Vide Ognjenović i Ivana Bosiljčića. Trenutno igra u jednoj predstavi pozorišta ”Slavija” i obrenovačkog pozorišta. Živi u Valjevu.