I ponovo Bog ne bi zadovoljan! I podiže svemoćnu ruku, te se uzdignu iznad sedam svodova nebeskih i dotaknu mračne visine vaseljene; pa izvan ovoga sveta bljesnu svetlošću premoćnom a trenutnom, što mnoge na zemlji zaslepi, a da ne budu svesni ni toga, ni bljeska Njegovoga, niti pak mraka koji im se odavno dešavaše…
Promatrali ste kolijevku mora kako se ljulja. Kosti brodova tinjale su, dim lomače i dalje je dozivao moreplovce. Pomagao si Strijeli pripraviti čorbu kad te Igla pozvao u šetnju i pošao si s njim. Mahnuo je rukom, kao da nastoji obuhvatiti tabor.
“Životinje su humanije od ljudi”, pomislila je Jovana dok je stajala u redu za gotova jela u Tempo hipermarketu na Adi ciganliji. Gledala je dva akvarijuma pretrpana rečnim ribama koje su škrgama halapljivo žicale dah, očajnički se gurale da bi usisale parčence života iz filter pumpe koja ih je gađala mehurićima. Jovanu je potresala ta besmislena borba za život koji će uskoro biti prekraćen, termički obrađen i poslužen nekom od hipsterskih parova koji planiraju kul večeru uz vino. Na susednom pultu ređali su se leševi somova i šarana spremnih za rernu, a ovi jadnici u akvarijumu nisu ni slutili da ima nešto gore od prenaseljene staklene ćelije. Dovoljno je da radnik na odeljenju Meso & Ribapostupi po želji mušterije koja je upravo odabrala lovinu iz staklenika i nesrećni dobitnik je surovo izvučen da se uguši vazduhom. Ribe koje su tog radnog dana imale sreće u ovoj morbidnoj lutriji, zapravo su dobile priliku da se još duže muče do odloženog, ali izvesnog pogubljenja. Da li bi više volele da nisu morale da čekaju? Da li im je to zaustavno vreme išta značilo?
Crveni auto ispod Jelenovca
Ma nije to ništa