PREKO MOSTA IV.
Pred mostom me dočekuje kamera
pa hodajući dalje pomišljam na hobotnicu
ona ima napredan vid
ma što to značilo
tri srca petsto milijuna neurona
ne ne zavidim joj
najviše od svega bih željela biti mirotvorac
kažu da je Leibniz u to utukao mnoge godine
a bilo je i štrajkaša
neki umoreni neki se umorili
neki su se i javno spalili
ali svi odreda u prah se pretvorili
svijet i sada prilazi i odlazi
ne mareći
dobro
mogla bih postati komediograf
mogla bih napisati sve izgubljene Aristofanove komedije
nekoliko Moliereovih
i jednu Shakespeareovu
recimo Oluju s Arielom
dramatično-optimističnu komediju
ali svijet prolazi i prelazi
jer tako je to na mostu
davno kada sam odrastala
u školi su nas učili da budemo različiti
a ove sad uče da budu isti
ma ne ne u školi
mi smo išli u školu oni idu u p. m.
jedna demokracija jedan ukus
jedna ljepota
hobotnica pak ima svoje principe
i jadan je onaj koga ona zabilježi
ja sam međutim već prešla most
pa zastajem pred jednouličnim semaforom
možeš ne možeš možeš ne možeš
na sreću uvijek postoji više opcija
samo ih treba pronaći
skrećem prema ribarskim brodovima
preskačem užad i proračunavam
opet je vrijeme za revolucionarnu poeziju.
GRADSKA LINIJA
Vozače gradskih autobusa
šefovi izmjenjuju jednom mjesečno
a najveselije je kod Ive
ljubaznost plus klima i Radio Dalmacija
u srpnju Zehn kuna bite
danke
u kolovozu dieci kuna grazie tante
u rujnu eto Vas kod nas
samo jedan autobus su zasuli kamenjem
đaci koje je neki vozač
ne zna se je li Ive
odbio voziti bez karte.
ARIFU KLJUČANINU
Odoše tako i budale sa svojim radostima
a bili su dijelili s nama par godina stradanja
govorili o miru prijateljstvu suživotu
držalo vodu dok je držalo
nismo ni čuli kad je mudrost iza sebe zatvorila vrata
i malo-pomalo svi su napustili brod
nema ovdje više nikog
ostalo je samo ništa
u svečanoj dvorani sjede napuhane lutke
jer „što je šejtan drugo nego napuhano ništa“.
Mirjana Mrkela
