MADE IN CHINA
Mislim da je 9:99 ujutru.
Bela sam k'o đavo.
Fotografišu me azijati.
Grlim se sa čitavim porodicama,
sa nekim znojavim muškarcima.
Spakovaće me u
svoje albume u svoje kompjutere
negde u udaljenim selima.
Šta ću vam ja?
Ti si bela kao pahulja.
Belci nikada ne dolaze u naše selo.
Nikada ih ne viđamo.
Bolje da ih ne vidite.
Belci dolaze na konjima.
Jašu iz duboke magle.
Ako vidite da dolaze… bežite.
U SRED NOĆI
Razmišljala sam o sebi starici, ubrzavala iskustvo.
Budim se.
Ne znam gde sam.
Gledam se u ogledalo nekog drugog sveta.
Gde sam to stigla,
tražim u očima.
Negde sam daleko.
U Turskoj?
Ne.
Rastežem lice.
Negde jako
daleko. U Kini?
U Kini sam.
Šta ću u Kini, da li sam normalna?
SMRTI, VOLJNO
Smenjujemo se iz noći u noć,
uz njenu postelju
šapućemo gluposti,
samo da ostanemo budne,
sedimo otvorenih očiju,
ispravljenih leđa.
Zaustaviću smrt
ako krene ovim hodnikom.
Reći ću joj.
Reći ću joj …
Sve oko nas je oštro na
sve se možeš ubosti,
podseća me
na vreme u Srbiji.
Mladi gore
na svetlima kockarnica,
na jecavoj muzici
po ulicama.
Crkva je sveta,
knjiga ukleta.
I život ističe
dok, ništa
se ne dovodi u pitanje…
… A ona misli da ćutim
jer sam besna.
Pored aparata za kafu.
U sred noći.
Ja ne znam šta mislim.
Samo da ostanem budna,
sedim otvorenih očiju.
Zaustaviću smrt
ako krene ovim hodnikom.
Reći ću joj stoj,
reći ću joj stoj, ko ide…
Isprsim se.
Sećam se Srbije
i bilborda
za agenciju
o nalaženju
partnera. Sećam se
kad je dotle došlo…
…Ona me samo gleda.
Čeka
reč
da se nadoveže.
Zaustaviću smrt
ako krene ovim hodnikom.
Reći ću joj stoj, ko ide,
reći ću joj stoj, ko ide, smrti, šta ti misliš ko si?
Jelena Anđelovski
