(naslov želi da ostane anoniman)
Krevet je tesan za nas dvoje, rekao sam ti, polio sam se
benzinom i zapalio. Dok sam goreo, setio sam se
jedne lepe letnje noći, u kojoj ti i ja, zagrljeni,
čekamo dugo najavljivanu apokalipsu. Šapnula si mi
da je sreća samo pocepan, prazan papirić,
slučajno pronađen u džepu sveže opranih pantalona, a ja sam se nasmejao kao gusenica
koja odbija da postane leptir. Sada, ti sediš na krovu
naše kuće, predivna kao i uvek, i
prosipaš moj pepeo niz vetar koji se stidi da
te pozove na večeru.