Plastelin
Imala je utisak da se voze kroz nepregledna groblja. Groblja su uvek na najlepšem mestu, govorila je njena majka, ali ne bi tako mislila da je pred očima imala prizore izbušenih kuća, ljude koji još niko nije skinuo sa grana i njihovo mrtvo telo koje vetar njiše, a lešinari kljucaju. U daljini je videla vojnike koji na nišanu drže dva dečaka. Lupala je šakom u neprobojno staklo i molila vozača da stane i pomogne im. Nije razumeo njene reči, ali je od suvozača dobila udarac u lice. Plakala je. Suvozač je lep čovek, divno miriše i nežno vodi ljubav. Trgla se. Obraz joj je strahovito brideo, a iz nosa i usta je lila krv. Doteturala se do kupatila i stavila peškir na lice. Frotir se brzo natapao. Crvene, teške kapi su bojile pločice. Gubila je ravnotežu. Posle udara temenom o ivicu kade videla je šaku razasutih zvezda po zenicama. Skočila je naglo, ruku uprtih u vazduh, kao da traži da ih neko uhvati i izvuče je iz bezdana. Plitko je disala praveći naporne pokrete pri svakom udisaju. Grudni koš se kruto pomerao, da bi polako uplovljavao u mekši i prirodniji pokret uzimanja vazduha. Otpila je veliki gutljaj vode i razmakla zavese. Radovala se što je sve bio san. Protljala je glavu i dobro opipala kosti, razmrdala vilicu i zagledala odraz u ogledalu. Pokušala je hladnom vodom da spere tragove košmara. Misli su odlazile na srećno mesto, u veče njene prve samostalne izložbe kada joj se polako primakao i tik pored uha progovorio da je lepa. Zadrhtala je osetivši topli dah na vratu. Jedva je čekala da mu se baci u zagrljaj.
– Došao si.
-Naravno.
-Jesi li imao vremena da pogledaš izložbu ili autorka mora lično da te upozna sa svojim fabuloznim delom?
-Jesam, ali sam raspoložen za tvoju perspektivu.
Uhvatila ga je za ruku i povela u brzi obilazak, jer je kustoskinja pokazivala rukom na sat dajući do znanja da već kasne na dogovorenu večeru.
-Gospodine, ako pogledate levo videćete da je autorka uložila svu veštinu da izvaja životinjsku farmu. Imamo tri ružičaste svinje sa mačjim očima, osam jagnjadi sa mišjim repovima, tri koze sa ljudskim ušima, nekoliko pasolikih guski, bikove velikih rogova, psa sa Dalijevim brkovima. O porukama ove kompozicije i autorkinoj kritici sistema i društva nećemo nikako, a sa desne strane imamo odgovore na poznate skulpture: Rodenovog Mislioca sa ugriženom jabukom umesto glave, Mikelanđelovog Davida sa ogromnim spolovilom, Mironovog bacača diska koji drži bombu i… Zovem te noćas kada završim šarmiranje galeriste. Večnost je pred nama.
Spavao je još uvek kada je izašla iz kupatila. Naslonjena na zid posmatrala je telo muškarca sa kojim je provela nekoliko meseci u neobičnoj igri. Ležao je nag, proširivši se i na njen deo kreveta. Maštala je da vaja njegovo snažno telo u brdu plastelina. Ništa nije znala o njemu. Nije upoznala njegove prijatelje i porodicu. Jednom je u unutrašnjem džepu jakne pronašla fotografiju na kojoj su mladići u maskirnim uniformama visoko podigli mitraljeze i cere se u objektiv. Kratka jeza joj je potresla telo. Promeškoljio se i lagano otvorio oči.
-Dođi, prošaputao je.
-Znaš li da misli mirišu? Mogu li te opisati jednom rečju ponovljenom beskonačan broj puta? Mirisi, mirisi, mirisi…
Prislonio je prst uz njene usne i dugo gledao talase u očima naspram svojih.
Branka Selaković
