IZ RASKOMADANIH OBLAKA
iz raskomadanih oblaka slogovi
padaju kao skelet tvog jezika
kosturi sa premalo pršljenova
vuku se po klizavoj jeseni
u šipražju traže svoja tkiva
da se obuku u njih
zarđali veznici otpali sa grana
još topli gnjile u kompostu sintagmi
zavisne rečenice u skvotovima nekadašnjosti
kriju se od padavina i sećaju čitavih pasusa
samo zagrade lenjo tumaraju ulicama
primaju u zagrljaj jezik što cvokoće
da tamo prezimi i možda ponovo
izraste iz ličnog podtona
GRANICA
granica je koža
ljudi u svakoj pori
prave logore
ona neometano
struji kroz države
neko je proputovao
čitavu evropu
i od svakoga dobio
isti savet
da se pazi
istočnog suseda
na njihovoj strani je
kraj civilizacije
granica je koža
s ožiljcima
nekadašnjih
i budućih ratova
kao zabrinut starac
s ogrebotinama godina
na naboranom čelu
kao tinejdžerka
koja noktima grebe
bubuljičavo lice
granica je koža
niko joj još nije
stao na sam kraj
svakih nekoliko godina
se cela regeneriše
ljudi je strogo štite
da bi se odbranili
od ljudi
Sa slovenskog prevela Tanja Božić
MAGNOLIJA
Lindu smo usvojili nakon dugog insistiranja
izričito je bilo rečeno
pas je vaša briga u novi stan ne sme
neke zime se smrzla pod prozorom
tata je ujutru našao pre odlaska na posao
i bacio je na prugu iza zgrade
nakon par godina voz je pojeo i mušku papigu
Kiću je takođe odneo krenuvši na posao
ženska papiga je uginula isto popodne
posle ručka sam otresala stolnjak i videla
kako u travi pred balkonom sija žuto perje
tati njena smrt nije bila usput
na grobu moje ptice posle je izrasla magnolija
svoje cvetove u proleće širi poput krila
mama kaže ponosna kako su samo lepi i veliki
vide se čak sa pruge
Natalija Milovanović
