Možda
Možda nisam niti
trebao odlaziti
krov je visok, zidovi
su široki
i glas u ovoj sobi putuje dugo
soba je puna bodlji na koje se zatim
glasnice oslanjaju
u svom hodu kroz
vrijeme.
Možda nisam trebao odlaziti
tiha je večer pala i past će još
tiša noć.
Izaći će zapaljeni ljudi od slame
i po mojim se zatvorenim očima
iznutra prevrtati
i kolutati sve do jutra.
Ležiš pored mene
ja te optačem u smaragde i srebro
imenice i uspavanke
u let i u skokove
ja te oblačim u zračne letjelice i s tobom
putujem dok vani sviće
i po moru se propinju i ržu jednorozi
koji su ti, dok si plivala,
poispadali
iz kose.
Bijela kava
Hodam
kroz bijelu kavu
svanulo je na Kavkazu i sad putuje k meni.
Jutro je i još se po unutarnjoj strani leđa
iza oprsja i pod rebrima
skuplja gotovo bolna
nada.
Ona dolazi iz sna.
San ju je dozivao i u tom se dozivanju nekoliko
puta promijenio.
Smiješ se.
Zubi ti rastu.
Tiho se po sobi okrećem
kao žlica u šalici
plešem u svom toplom viru
i pokušavam reći ne još
ne još.
Trenutak čije se tijelo već krenulo uvući u
moje tijelo
miris tvoje kose
podiže
šećer s dna
kovitla ga.
A onda je poput praska jedna zraka sunca udarila u
poluotvorene oči i pomislio sam da je kraj
da se bijela kava prolila
pomislio sam da je početak
da se to bijela kava prolila.
Ispraćaj
Teško podižem ruku.
Ona lijeva već pluta s granama, zapletena u moje noge.
Teško podižem trepavice, moj vid je posljednji put gledao u rupu
pod morem.
Teško uzimam svinutu grančicu kojoj je na kraju
kaplja krvi jednog mrava ili
skakavca.
Teško se oslanjam na ravne stijene po kojima bi se
moglo pisati
teško mislim, teško se krećem, teško se prevrćem u
sumraku plave su plahte
posve uznemirene.
Teško, ali ipak
stojim na autobusnoj stanici i pogledom ispraćam
automobile koji natovareni biciklima i
daskama za surfanje promiču
prema trajektnoj luci.
Iz jednog od njih
smije mi se dijete.
Oboje smo umorni
sve je u nama poluživo
osim straha
da će sve odnijeti struja
dolje u sargaško more
juhu od blata
po nama nabacuje sat koji udara
zvono s crkve.
Ivica Prtenjača, pesme iz rukopisa zbirke “Tišina i njezine olovke”
