Ad libitum
naklonost vetra te noći
disonira šuštanje somota
na njihovim butinama
sirijski taksista ne zna
priču o ruži iz Damaska
Boce s kisikom
nigdje me ne guši više
nego nabadanje po okaminama djetinjstva
kad vidim mali vlažni podrum
u kojem smo živjeli
stropove tako niske
da ih dodirujem laktovima
kotlovnicu gdje se tata ljutio
smetale smo ga dok je pisao diplomski
djeca su kriva za vječne studente
More u tragovima
Volela bih
da mi nikada nije rekao
da sam njegovo more
zaglavio svoje reči
u moje školjke
češljao travu
i pleo alge
Volela bih da se nikada
nije kupao u mojim očima
među škriljama
na mojoj obali
napravio letovalište
spirao sa sebe sunce i so
češao pesak o svoja leđa
Volela bih da je otišao pre
nego što je
umesto pozdrava
mnome namočio stopala
i zaglavio me
u svojim tragovima
Nisam dobila revolucionarno ime
rođena bez kose
krštenjem izgubila par
tek stečenih vlasi
među daskama mog kreveca
zabilo se zrno graška
pretilo da neću ne smem da plačem
od suza kosa
neće da poraste
prvi konjski rep
pričepljen je vratima
sale za sparing
kimonom zazidala sam
znojavo okruglo telo i
želela od njega
da pravim legure
imala sam modre snove
pubertet mi je razbio nos
ošamućenoj sagradio gard
naučila sam da hodam
ali to nije bilo važno
do postolja se dolazi puzeći
na vrhu stepenica
čekala me je
zlatna medalja umrljana
zidovima razlivenih kapilara
kao moja prva menstruacija
nikada sasvim probuđena
ni naspavana
pravila sam žitne krugove
i plesala samo po borilištu
u borbama bez rukavica
tukla vreću
vrištala kijai kada bi se vreća
sama od sebe raspala
umesto pehara, kasnije
ošišala sam kosu
i krv za sobom obrisala
džogerom od vlasi
da se ne primeti
da revoluciju vodi nežniji pol
jer za ime niko i ne pita
Siva je boja
Iznemogli točkovi bicikla
kotrljaju razguljenim asfaltom
pod mojim očima
beskrajna cesta
koja gradove svodi na jedan
mali odvozani krug
nemoć, duvanski dim je
mimikrija oblaka
oktobar se noću cedi
danju laste pretvara u golubove
čijim perom ne mogu
da pišem
umesto ruža mažem grafit
na vetru moje usne
pucaju kao mine u patentici
pucaju kao slučajno nagažene
nedeaktivirane reči
svaki put kada ih izgovorim
bez fasade
hladnoća prodire u razguljeni malter
šminkam se da bih prikrila
vlagu i pukotine
parfimišem se mirisom leta
na sniženju
i oblačim potkošulju
da ne zebem
usamljenost ima jedanaest spratova
svaki sprat po sedam stanova
svaki stan po troje ljudi
svi imaju prezime na vratima
i niko od njih
nema dom
svaki dan srećem sve te ljude
stepenice su krugovi
probijenih ćoškova
kojima trčim u sve tuđe stanove
ne bih li u nekom
zatekla sebe.
Jovana Kalaba
Kasijus Klej
1.
u određenom životnom dobu
iskopirao sam sve
od stavova i misli drugih do pokreta
ja, Kasijus Klej, kasniji musliman
koji je jedne noći gledao u polumesec u Resavskoj
nije padala kiša ni kometa
osetio sam da mogu da trčim
ali nisam
lomio sam par puta nogu jer sam imao taj jedan
nokaut
oborio me je ali od tada pobeđujem
stil mi je mešavina Roki Marčana i italijnskih boksera
ne trčim neću trčati
noge su ipak vitke ali naleteću na banderu
jer ipak
ta polumesečna noć
dovela je značajne momente u moj dosadan
život
jedne noći dakle
kao da sam dobio nove rukavice
2.
znam da istinski grešim
da je ovo nemoralno
Frejzer je bio lutka ja sam plišani medved
tako mi se obraćala dok je sedela sa leve strane
oko je igralo i očekivalo kroše od nekih likova
branio sam je kao svoja rebra
pričala je o tipu
nekom pesniku koji ju je ostavio
takvi smo valjda svi
mislio sam i usnama sam dodirivao rub čaše
smejući se kao u pauzi posle runde
oko nje su nadletali direkti
ja sam je branio kao moje uvećano rebro
morao sam da izgubim par kilograma da bi kategorija bila
dobra
da me ne bi kopirali kada ja već kopiramizvini Frejz
svako vreme ima svoje boksere i žene koje nose karte sa brojem runde
sve je lepo
boks je jedna divna veština
3.
ali prelazim na stvar
dugo sam bio u ringu sa njom
slušao sam njenu kretnju kao moje disanje
ja, Kasijus Klej Muhamed Ali
uvek ima neko ali
posle par životnih borbi i udaraca na kvarno pomislio
sam o lažima
nećemo menjati četkice
u nekom stanu nekog jutra dok se zubi
krckaju pod pastom
ali verovao sam
zvono nije blizu
ona je blizu
potrebno je vreme
za revanš
da je negde povalim na krevet i gladim obraze
spustim se dole ako da
ako ne ništa
gledali bismo plafone i rupice
ako ona ima rupice u svom plafonu
ja, Kasijus Klej koji uvek nađe rupu u odbrani protivnika
4.
prijatelj je ispred kluba
prvi uzeo njen broj
zahuktao sam se kao u teretani i otrčao kući
kontaktirao sam je preko laptopa
koje su mi dali sponozori
ja Kasijus Klej imam sponzore
oni plate pivo kada nemam
i tako preko laptopa
poslao sam joj svoj broj
obećala je druženje
posle neke dve nedelje
biće to velike dve nedelje
kao maraton
pripreme
čuvaću je u svom peškiru u srcu
čekaću
verovaću da nije dala svoju đanu drugu
mada ako je i tako
nema veze
bokseri su skrajnuti i grubi
grubo misle
grube projekcije u njihovim glavama im pomućuju korake
sve je naime povezano
čekaću je kao tegove i dug hladan sneg
da se ova glava ohladi
volim kada nemam posao zimi
ali ona ga ima
kaže da je lova samo lova
ja sam dobar bokser telohranitelj za nju
stvar je da Frejzeru
kod mene nema jurnjave po ulici
mene je sreća zapamtila jednom i to mi sad vratila
5.
Frejzeru najzad
oprosti
pet činova ove drame kao kod Ibzena
iskaliće veliki bes
moj laptop ima neke pesme
drndam
čukam
napišem
odmaram se bez posla
samo promatram policu
jebote
sve knjige su mi poklonili ili sam ukrao
kupio sam one prave
Frejzeru, izvini
morao sam neke fore da pokupim
jednom će mi trebati
za gard ili tako nešto
sve je ovo naivan pokušaj režima
tvog treninga
svi životi su kao statični i trenutni
kao hleb
ne idu nigde
ali su svako jutro tu
neću pojesti hleb
jer sam shvatio šta to znači osetiti
ljubav
neću jesti hleb potrebno mi je živo jaje
i ona da se smeje pored
dok preskačem konopac
_______________________________________________________________
Dejan Kanazir rođen je 1997. godine u Beogradu. Aktivno piše poeziju od svoje četrnaeste godine. Bivši polaznik radionice kreativnog pisanja u Biblioteci „Milutin Bojić“ koju je vodila Violeta Vučetić. Pobednik „Zvezdarijade“ 2015. u Beogradu. Kasnije je postao pasivan član i posetilac skupova Književnog društva „Orfisti“. Svoju poeziju javno je čitao na beogradskim večerima poezije (Poezin party, ARGH večer poezije, Pet minuta pažnje, Na sav glas, TROP Autsajder, Punchtown poetry Pančevo). Njegove pjesme zastupljene su u: „Rukopisi 40“, „Rukopisi 43“, „Časopis TEMA, Zagreb“, „Poezija Zagreb“,“Časopis Gradina“, “Beogradski književni časopis”, blacksheep.rs, astronaut.ba, strane.ba, čovjek-časopis, hiperboreja.blogspot, fenomeni.me., nigdine. com, zbornik ljubavne poezije bludnistih. com. 2019. godine, njegovu prvu zbriku pesama „Ništa se ne dešava utorkom uveče“, objavljuje PPM Enklava pod okriljem Zvonka Karanovića kod kojeg je išao na radionicu u DKSG Beograd.
Dve godine kasnije objavljuje drugu zbirku poezije “Ljudi koji skaču na haube” (PPM Enklava, 2021.) Sledeće godine biva uvršten u antologiju savremene srpske poezije “Logične pobune” koju je priredio profesor Stevan Bradić (Laguna, 2022.) Organizator je književnih večeri “Tiho u tu blagu noć” koje se održavaju jednom mesečno u Beogradu. Pored poezije, piše kratke priče i dramske dijaloge. Živi i radi u Beogradu.
