Ušavši u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, roman Yugoslav dospeva u sam centar književnokritičke recepcije 2020. godine kad izlazi i drugo izdanje. U širem smislu, roman tematizuje smrt oca i smrt države, odnosno autorka uspostavlja analogiju između dve datosti. U užem smislu, roman Yugoslav možemo posmatrati kao svojevrsni intimni rukopis, malu porodičnu istoriju satkanu od svakodnevnog prožetog vedrom nostalgijom. Ana Vučković unosi u svoju prozu elemente svakodnevnice, male jednostavne stvari, na šta često sugerišu i sami naslovi poglavlja, što implicira da je možemo posmatrati kao malu istoriju privatnog života u socijalizmu.
KNJIGA
,,Pomislila sam kako moje cipele zaslužuju ime, imaju više karaktera od većine ljudi koje znam, ako svi oni imaju imena, zašto ne bi i moje verne cipele imale ime.”
Kažu, da bismo znali kako je nekom, treba da hodamo u njegovim cipelama. Čisto sumnjam da bismo imali volje da prošetamo u Nađinim cipelama. Takođe, čisto sumnjam da bi nam ih ona uopšte i dala! Teške su njene cipele. Em što prave žuljeve, em što se od njihove glomaznosti dobija upala mišića u listovima. Nisu to nekakve ženske cipelice, to su više cokule koje imaju stav. Može ih zvati Sendi i Sendi koliko god hoće, one zaslužuju neko ime koje drži svu kožu na okupu i sve šavove nepopucalim, neko ime čvršće građe. A možda baš takvo ime pokazuje onu drugu Nađinu stranu, onu koju je odavno spakovala u kutiju od cipela, a koja već dugo čeka da joj se podigne poklopac i da se pusti svetlosti u nju.
„Žuti bog“ začudan je projekt koji unutar korica jedne knjige kombinira kratke priče, fotografije te otpjevane i odsvirane šansone. Glazba, proza i nadrealne vizure ispreplele su se u homogen, svjež i inovativan umjetnički izričaj. Autori ovog projekta su: Valter Milovan – Maer (pjesme i glazba), Želimir Periš (priče) i Zvonimir Perić (fotografije).
Romani Harukija Murakamija ispunjeni su muzikom, a svaka njegova knjiga dođe kao svojevrsna preporuka i plejlista. Nisam pročitala apsolutno sve što je napisao, ali ono što jesam je zaista pokazatelj koliko japanski pisac voli dobar zvuk i koliko shvata značaj prožimanja svih umetnosti, ne samo književnosti i muzike.
Dom omladine Pančevo raspisuje 43. po redu konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora ex Jugoslavije – „Rukopisi 43“. Pravo učešća imaju svi autori između 15 i 30 godina starosti koji pišu na ex -jugoslovenskim jezicima, kao i jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Konkurs će biti otvoren do 21. februara 2020. godine.
Na konkursu se može učestvovati sa poezijom i/ili kratkom prozom. Treba poslati do 3 pjesme i/ili 3 kratke priče: pjesme dužine do 2, a priče do 3 kucane strane (za priče do 7 000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja (državljanstvom u slučaju da autor živi u inostranstvu), brojem telefona i mejlom. Molimo autore da lične podatke ostave i u ,,tijelu” mejla i na početku fajla s radovima, takođe da pjesme odnosno priče budu u jednom Word dokumentu, da se ne šalju kompresovano (ZIP, RAR itd.) i bez eksternih linkova. Najzad, da poštuju dijakritičke znake (slova č, ć, đ, š, dž) i pravopisna pravila. Mejl adresa na koju treba slati radove je: zbornikrukopisi@gmail.com.
Dom omladine Pančevo preporučuje slanje radova putem elektronske pošte, a običnom poštom samo u slučaju da autori nisu u mogućnosti da pošalju radove drugačije. U tom slučaju adresa je: Dom omladine Pančevo, Svetog Save 10, 26 000 Pančevo, Srbija (sa naznakom ,,za Rukopise 43”).
Molimo autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova!
,,Rukopisi 43″ će izaći iz štampe početkom maja tekuće godine, a u toku maja mjeseca planirana je i promocija u Pančevu, odnosno trodnevni festival. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, autorski primjerci će biti poslati poštom.