Bozana Radenkovic

“Životinje su humanije od ljudi”, pomislila je Jovana dok je stajala u redu za gotova jela u Tempo hipermarketu na Adi ciganliji. Gledala je dva akvarijuma pretrpana rečnim ribama koje su škrgama halapljivo žicale dah, očajnički se gurale da bi usisale parčence života iz filter pumpe koja ih je gađala mehurićima. Jovanu je potresala ta besmislena borba za život koji će uskoro biti prekraćen, termički obrađen i poslužen nekom od hipsterskih parova koji planiraju kul večeru uz vino. Na susednom pultu ređali su se leševi somova i šarana spremnih za rernu, a ovi jadnici u akvarijumu nisu ni slutili da ima nešto gore od prenaseljene staklene ćelije. Dovoljno je da radnik na odeljenju Meso & Ribapostupi po želji mušterije koja je upravo odabrala lovinu iz staklenika i nesrećni dobitnik je surovo izvučen da se uguši vazduhom. Ribe koje su tog radnog dana imale sreće u ovoj morbidnoj lutriji, zapravo su dobile priliku da se još duže muče do odloženog, ali izvesnog pogubljenja. Da li bi više volele da nisu morale da čekaju? Da li im je to zaustavno vreme išta značilo?

ČAJANKA SA ARSENOM

Sedela sam usred tog haosa u avgustovsko nedeljno popodne. Došla sam s namerom da konačno obavim dugo odlagano veliko spremanje, da odvojim stvari koje već odavno ničemu ne služe i koje treba baciti i napravim kakav-takav red. Ima tu trista čuda, kao već na svakom tavanu. Gomila stvari koje su u nekom trenutku zamenjene novijim, ali odložene ovde, jer bi možda ponovo mogle uz kakve prepravke, u nekom novom ruhu, da žive svoj restaurirani život, kao i onih koje su deo porodične istorije i naprosto se čuvaju. Tu je moja omiljena drvena stolica za ljuljanje, za koju nakon nekog renoviranja u stanu više nije bilo mesta. Pa stare, udobne, plišane fotelje. Jedan veliki orman od hrastovine, boje mahagonija, sa velikim ogledalom, iza čijih zadnjih vrata, bila sam ubeđena kao devojčica, se sigurno nalazi čudesna Narnija. Police sa gomilom kutija. Neke stručne knjige iz drugog vremena. Pisaća mašina Olympia Traveller. Hrpa novina i raznih časopisa koje sam godinama uredno kupovala. Pa moje skripte. Izbledele slike i albumi sa fotografijama. Drvena, smeđa škrinja puna starih ploča. Komadi grnčarije napravljeni i ukrašeni veštim rukama mog dede i podna lampa sa ručno oslikanim abažurom. Jedan veliki globus. Onda kutija sa školjkama. Tona igračaka, tegla puna raznobojnih klikera, lutke sa uštirkanim haljinama i veliki, plišani, žuti medved kome fali jedno oko. Gomila odeće i cipela koje već odavno niko ne nosi.