taj mračni predmet želja
dok me nije probudio tinitus
komarice musketarke
i ubod u kapak
ispod kojeg smo sedele
oko tankog muškarca
narandžaste ćube na glavi
kada si nestala
sa svojim nezaborvnim
lateks pantalonama
na stolici je vijorila
teksas košulja
ispred otvorenog prozora
a nezaboravne su bile
kao strah od dugih noktiju
i tvoj od sosijere
da se ne umažeš
odjednom pomračina
čini mi se da buncaš
ustima punim lingvina dok spavaš
u mrklo mračnoj trijadi
mislim na ježa koji juri
kroz travu brzinom malog glisera
do tvog dobrog pitanja
zašto ti mene proganjaš?
ako mi kažeš zašto
treba da prestanem, reći ću
uz brundavi zvuk prilaska
sasvim novog dana
povlačenje sa desnima
Jasna skače
sa devetog sprata
okrenuta leđima
zašećerenih dlanova
ostao je trag na ogradi
čitavog Jasninog života
njen komšija deda Andra
očekivao je smrt
zavideći svojim bivšim prijateljima
nadao se da će mu ista prići
na prstima kada bude zaspao
što to ne čini supruga
u drugoj sobi
zaljubljena u svoj puls
tvrdi da ništa neće izgubiti
kad on prestane da gunđa
mržnja joj stara 65 godina
deda ih ima 96
i prešao je preko prošle godine
kano preko slepe ulice
u nedeljno jutro
posle mnogo vremena
čuvanja života kao vatre
postalo mu je vruće
koliko njegovoj unuci
uverenoj da je neuništiva
dok pleše, izgara u peći od kluba
viče da je svest najčudniji trip
kako je dobro biti živ posle
toliko vremena!
prelazak lepih crta u okrutne
ulaziš u plavu šumu
pod snegom
kroz prkos i šišarke
crvenim cipelicama
bez prstiju, na peti
grež svile mašna leluja
i majstorijom treptaja
tvoje lice postaje tvrđava
zatežeš lukove obrva
skupljaš usne
da više nema mesta
za nožne prste
ni za šta da se uhvatim
kako bih mogla
da ti se
popnem na nos
Marija Živković